Konverzija zemljišta - privlačenje investitora ili mućke s placevima

kroz takozvanu konverziju. Ovo, godinama otvoreno pitanje, konačno je juče stiglo na dnevni red u republičkom parlamentu, a podiglo je veliku prašinu i van skupštinskih klupa.

– Zakonom o pretvaranju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu otkočićemo prostor za investitore, da počnu da grade, uvećavaju investicije, što će dovesti i do većeg zapošljavanja – izjavila je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović uoči rasprave o tom zakonu u Skupštini Srbije.

Po njenim rečima, zakon je pre svega namenjen investitorima koji su dolazili do građevinskog zemljišta u postupcima stečaja i privatizacije kao i na „sve druge načine koji nisu rešeni do sada”.

– Oni su postajali vlasnici, ali su imali samo pravo korišćenja, i normalno da nisu bili zainteresovani da dalje grade na tom prostoru. Sada će moći da grade, i to je taj dodatak koji nam je falio kada govorimo o ambijentu poslovanja – rekla je Zorana Mihajlović.

Predmet zakona o konverziji je 5.310 hektara, odnosno 0,80 odsto od ukupno 661.015 hektara građevinskog zemljišta i njegovim usvajanjem konverzija će biti omogućena za mesec dana. Procenjuje se da je u naredne dve do tri godine moguće prikupiti oko 630 miliona evra na strani Agencije za restituciju i isto toliko na strani buyeta, a vrednost tog zemljišta je, takođe pp procenama, 24 milijarde evra. 

U Mreži za restituciji juče su oštro kritikovali predložene izmene zakona. Kako su ocenili u saopštenju za medije, zakon o pretvaranju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu je neustavan i štetan.

„Ministarstvo građevinarstva Srbije izradilo je nacrt zakona koji nije u skladu s Ustavom Srbije, niti s odlukama Ustavnog suda, donetim u poslednjih šest godina u vezi sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Izradilo je apslolutno netačne i lažne analize efekata tog zakona”, navodi se u saopštnju, i ističe da je popis obavljen na osnovu namerno pogrešnog upita s neskrivenim ciljem da se izbegne popisivanje najvećeg dela državnog zemljišta.

„Nacrt zakona predstavlja kontinuitet s organizovanim kriminalnim projektom masovne krađe građevinskog zemljišta u javnoj svojini, započetog 2005. godine, a usavršenog Zakonom o planiranju iz 2009. godine, koji je do danas, s nekoliko odluka Ustavnog suda Srbije, uspešno sprečen”, navela je Mreža za restituciju.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović izjavila je pak da se od zakona o konverziji prava na korišćenje građevinskog zemljišta u pravo svojine očekuje da poveća sigurnost ulagača i odblokira to zemljište za investicije, a prvi efekti biće vidljivi nakon šest meseci do godinu.

– Zajedno sa Zakonom o planiranju i izgradnji, novi propis o konverziji će uvesti red u sektor gradnje, otključati građevinsko zemljište za investicije i nadamo se da će prvi konkretni efekti biti osetni u narednih šest do 12 meseci – rekla je ona, uz ocenu da je jedno od važnijih rešenja u tom zakonu i alternativa koju on nudi između prava svojine i prava zakupa u odnosu na nekadašnje pravo korišćenja. – Zakon pre svega dozvoljava umanjenje cene za građevinsko zemljište koje se nalazi ispod objekata koji su na njemu izgrađeni.

S. Gluščević

Zakup na 99 godina

Zorana Mihajlović kaže da će novi zakon omogućiti konverziju u pravo svojine, ali i pravo dugoročnog zakupa na 99 godina, uz određenu naknadu po tržišnoj vrednosti zemljišta. Naknada će, dodala je, moći da bude umanjena ukoliko se investitori nalaze u lokalnim samoupravama koje spadaju u devastirana područja.