Državno zemljište odlazi u privatne ruke
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je za danas 13. sednicu vanrednog zasedanja parlamenta, a na dnevnom redu su tri tačke: Predlog zakona o pretvaranju prava
korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu, Predlog zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji i izmene i dopune Zakona o policiji.Sednica je sazvana na zahtev Vlade Srbije.
Ministarstvo građevine predložilo je proceduru kojom se omogućava da pravo korišćenja građevinskog zemljišta, praznog, ili s izgrađenim objektom, čiji je vlasnik Republika, Pokrajina, ili opština, uz tržišnu naknadu preraste u vlasništvo. U Vladi ističu da postoji nekoliko razloga za donošenje tog zakona, a jedan od najvažnijih je okončanje svojinske transformacije nad gradskim građevinskim zemljištem, u skladu s odredbama Ustava, koji ne prepoznaje takvo pravo.
Ukupna površina građevinskog zemljišta koje je predmet tog zakona, a na kojem su kao korisnici upisana lica koja su to pravo stekla u postupku privazacije i stečaja, procenjuje se na oko 5.310,42 hektara, vrednosti oko jednu 1,4 milijardu evra. Ta brojka je u odnosu na 661.015 hektara, koliko iznosi površina celokupnog građevinskog zemljišta u Srbiji. relativno mala, ali, kako podvlače u Vladi, reč je o kvalitetnom zemljištu, uglavnom u velikim gradovima.
Zakon uređuje i raspodelu prihoda pa će polovina, oko 631,4 milion evra, otići Fondu za restituciju, dok će ostali novac podeliti republčiki, pokrajinski i lokalni buyeti.
Predloženo je da visinu naknade za konverziju određuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinskopravne odnose.
Predmet konverzije ne može biti zemljište za koje je posebnim zakonom propisano da se ne može otuđiti iz javne svojine, odnosno ono na kojem je, u skladu s planom, predviđena izgradnja objekata iz oblasti infrastrukture, ili za potrebe državnih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Po hitnom postupku predloženo je i usvajanje odredbi kojima se produžava rok važenja Zakona o otklanjanju posledica poplava. Taj zakon prestaje da važi istekom jedne godine, što znači 22. jula pa je Vlada predložila produžetak do kraja 2015. jer, kako se ističe, nisu realizovane sve mere iz državnog programa.
S. Stanković
Izmene Zakona o policiji
Pred poslanicima su i izmene Zakona o policiji, koje sadrže i predloge iz takozvanog Tijaninog zakona. Tako je unet je pravni osnov za hitno preduzimanje svih mera iz nadležnosti policije da bi se skratilo vreme potrebno za pronalaženje izvršioca krivičnog dela i žrtve, koje su u slučajevima otmica od ključnog značaja za uspeh istrage.
Policija će ubuduće moći da, u slučajevima nestanka lica, bez odlaganja koristi raspoložive mere i radnje, odmah po prijavi nestanka.
Izmene Zakona o policiji predviđaju i postupanje policije u stanju povećanog rizika, koje zahteva delimičnu ili punu pripravnost policijskih službenika na delu Srbije.