Obnova hrama zajednička dobit
Na radost pravoslavnog sveštenika Koste Kovjanića i uz angažovanje meštana MZ Petrovaradin, hram Pokrova Presvete Bogorodice u Petrovaradinu, koji nije bio u funkciji petnaestak godina,
počeo je da poprima novo ruho, o čemu je naš list pisao u martu. Radovi na hramu i dalje traju, ali našu redakciju nedavno je posetio sveštenik Starokatoličke crkve iz Petrovaradinske župe, upravitelj Biskupije Srbije, đakon Željko Madi, koji kaže da je Hram Svetog Antuna podignut dobrovoljnim prilozima vernika Starokatoličke crkve iz Petrovaradina od 1939. do 1940. godine, na inicijativu tadašnjeg biskupa Marka Kalođere.
– Pomenuti hram delili smo povremeno s pravoslavnim sveštenicima i vernicima, ali smo ovoga puta prevareni – naveo je Madi. – Bez naše saglasnosti počeli su radovi, a nama je onemogućen pristup. Ukoliko neko ubrzo ne reaguje, bićemo prinuđeni na to da zatražimo zaštitu od Republike Hrvatske. U tom cilju smo se već obratili njihovom konzulatu.
U prilog svojoj tvrdnji, sveštenik Madi je doneo i pismo koje je episkop sremski Vasilije 2. aprila 2004. godine uputio tadašnjem starokatoličkom biskupu, mons. Berhardu Hetcu u Beč, u kojem ga moli da se „sačini ugovor s licem koje on odredi da bi pravoslavni vernici takođe mogli koristiti pomenuti hram za službu, s obzirom na to da se posle ratnih dešavanja devedesetih godina na prostoru bivše SFRJ, broj pravoslavnih vernika u Petrovaradinu zbog priliva izbeglog stanovništva s ratnih područja znatno uvećao i da tri parohije ne mogu da obezbede potrebni bogoslužbeni prostor.”
– U Petrovaradinu i okolini ima dvadesetak porodica starokatoličke veroispovesti, koje žele da na bogosluženja idu u svoj hram. Oduvek smo s pravoslavnim življem imali dobre odnose, delili isti krov i zaista smo pogođeni ovim što nam se sada dešava, ali ne želimo da se pomirimo s tim stanjem – rekao je Madi.
Činjenica je da za taj problem sigurno postoji rešenje, a u vezi s posetom i navodima Željka Madija našoj redakciji, obratili smo se za komentar pravoslavnom svešteniku Kosti Kovjaniću.
– Hram u Petrovaradinu koji spominje gospodin Madi još od kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih godina se naziva Zapadnopravoslavna crkva i od tog doba ni pravno ni crkveno ne pripada Starokatoličkoj crkvi koja je u jedinstvu s Utrehtom, a kojoj se predstavlja da pripada gospodin Madi. Zapadnopravoslavna crkva je od tog doba u crkvenom jedinstvu sa Savezom starokatoličkih crkava Amerike. No, čak i da se pokaže da je gospodin Madi sveštenik Zapadnopravoslavne crkve, očigledno je da on nije bio nadležan za hram u Petrovaradinu jer u njemu nikad nije služio niti imao bilo kakve druge veze. Pri tom, taj hram je zvrjao prazan i u njemu se tolike godine nije služilo – kaže Kosta Kovjanić.
Pošto se navedeni hram godinama nije koristio i u njemu se nije obavljala nikakva služba, a budući da nije bio održavan, sveštenik Kovjanić upozorava na to da je postojala ozbiljna pretnja da se hram sruši.
Na opasku da je hram starokatoličkim vernicima „oduzet na prevaru“, sveštenik Kovjanić kaže da je potpuno netačan navod gospodina Madija, koji za pomenuti hram nije bio nadležan.
- Objekat je na zakonit i legalan način prenet na Srpsku pravoslavnu crkvu, o čemu svedoči kako legalno dobijen ključ od hrama, tako i upis u Katastar nepokretnosti, gde se jasno vidi da nosilac prava, manastir Čokešina, ustupa hram na korišćenje Eparhiji sremskoj na neodređeno vreme. Primedbe koje gospodin Madi sada upućuje na račun Srpske pravoslavne crkve trebalo je odavno da reši sa zakonitim predstavnicima Zapadnopravoslavne crkve kojoj je hram u Petrovaradinu pripadao. Zašto to nije učinio na vreme, najbolje zna sam gospodin Madi. S pravne tačke gledišta, sve njegove primedbe su zastarele i pravno neutemeljene, a hram će za njega i starokatoličke vernike uvek biti otvoren i moći će prema svojim potrebama u njemu da obavljaju službu – naglasio je sveštenik Kovjanić, u nadi da će radovi na hramu biti završeni do početka septembra.
S. Savić