Rusi merkaju „Majevicu”
delom, poljoprivredne mašine, a nekada je ovde radilo i 1.500 majstora metala. Sudbina tog preduzeća, ističu nadležni u Bačkoj Palanci, od ogromne je važnosti za tu opštinu s oko 57.000 stanovnika i oko 6.000 nezaposlenih.
– Angažovanjem Ministarstva privrede, ali i ministarke Zorane Mihajlović, uz ogromno angažovanje direktora „Majevice“ Radenka Komada, sve je izvesniji spas fabrike – ističe predsednik opštine Bačka Palanka Aleksandar Đedovac. – Faktički od početka ovog meseca fabrika je u procesu privatizacije, a osim da je za „Majevicu“ zainteresovana jedna kompanija iz Rusije, inače dugogodišnji poslovni partner, za sada se ništa više ne može reći. Osim što bi radna mesta sačuvali sada zaposleni, mogli bismo očekivati i novo zapošljavanje po saznavanju o namerama potencijalnog novog vlasnika. Za nas je posebno bitno to što u Bačkoj Palanci postoje Srednja tehnička škola koja školuje majstore za obradu metala.
„Majevica“ je poslednjih decenija prošlog veka na tržištu bivše, velike Jugoslavije, ali i Evrope, osim po proizvodnji poljoprivrednih mašina, bila poznata i po proizvodnji alatnih mašina, obradne centre su Palančani izvozili u Rusiju, a za zamlje EU proizvodili pumpe za tečno gorivo i cisterne. Ta proizvodnja je i sada sačuvana, osim alatljika, a radi i livnica. U vreme ekspanzije fabrike, „Majevica“ je bila poznata po proizvodnji vučenih linija za vađenje šećerne repe, ali i samohodnih šestorednih kombajna za vađenje slatkog korena. Ta, u to vreme izuzetno tehnološki napredna proizvodnja, realizovala se uz saradnju sa svetski poznatom kompanijom „Moro“ iz Francuske.
Metalci iz tog grada kažu da, kada su se tada mogli na evropskom tržištu nositi i sarađivati s najuspešnijim fabrikama slične proizvodnju, mogu i sada. Ukoliko novi vlasnik bude kompanija iz Rusije, a kako „Dnevnik“ saznaje radi se o partneru koji se bavi sličnom proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije, ali u znatno većem obimu, ogromno tržište Rusije biće otvoreno i za „Majevicu“, koja je i ranije izvozila u zemlje bivšeg ŠSR-a.
M. Sudžum