U Evropi ima mesta za srpski kukuruz, voće, šećer...
za poljoprivredu i ruralni razvoj Paolo de Kastro, obraćajući se video-linkom učesnicima konferencije „Politika, mehanizmi i praksa podrške razvoju agroindustrije” u Novom Sadu, u organizaciji udruženja „Konfindustrija Srbije” i Komore italijansko-srpskih privrednika. – Poljoprivredni sektor intezivno jača i uprkos ekonomskoj krizi, rastu i proizvodnja i izvoz, tako da očekujemo i veće zapošljavanje u toj oblasti. Pošto postoji velika potražnja za poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, Srbija, koja ima povoljne uslove za ekonomski razvoj, šansu treba da iskoristi izvozom šećera, kukuruza, gotovih proizvoda, mlečnih prerađevina, voća i povrća... Pošto je Evropska unija protagonista razvoja zemalja s razvijenim agrarnim sektorom, tako podržava i Srbiju, ali i vi treba da stvorite preduslove za prihvatanje evropskih fondova i obezbedite veliki organizacioni kapacitet da bi se zadovoljili ti uslovi.
Naglasivši da je Srbija u prethodnom periodu pokazala da je spremna za napredovanje procesa pristupanja EU, šef Sektora Delegacije EU u Srbiji za evrointegracije Frenk Janmat ukazao je na činjenicu da među zemljama potencijalnim kandidatima Srbija jedina ima trgovački suficit s Evropskom unijom.
– Srbija je potpisala trgovinski sporazum s EU, postepeno su padale carine i pokazalo se da nisu opravdana očekivanja da će srpski poljoprivredni proizvođači izgubiti na konkurentnosti – naglasio je Janmat na konfrenciji posvećenoj finansiranju srpskog agrara iz evropskih fondova, uz savet Vladi Srbije da što je moguće više uskladi agrarnu politiku s Evropskom unijom i da se okreće direktnim plaćanjima u poljoprivredi. – Naprotiv, izvoz agrarnih proizvoda u EU vredan bezmalo pola milijarde evra govori da su ovdašnji poljoprivrednici i te kako konkurentni. Dosad smo više investirali u strukturne reforme, a sada ćemo akcenat staviti na ulaganja u navodnjavanje, investicije u proizvodnji, praćenje lanca ishrane... Davaćemo direktnu podršku pojedinačno poljoprivrednicima, ali za to su potrebni preduslovi, u prvom redu da agencija za agrarna plaćanja postane operativna.
Janmat je poručio poljoprivrednicima da je neophodno da rade na konkurentnosti, a najbolje rezultate mogu postići kroz udruživanje. Naveo je primer holandskih poljoprivrednika koji se udružuju u kooperative, prodaju svoju robu preko zadruge, imaju čak i veoma jake zadružne banke.
Da takav model treba da preuzmu i srpski poljoprivrednici poručio je i direktor Odeljenja za opšte poslove „Kopa–Kogeke” Paolo Gouveija. On je, u ime najveće konfederacije zemljoradničkih zadruga iz EU, koja zastupa interese oko 40.000 poljoprivrednika i zapošljava oko 660.000 ljudi, izneo da je važno da poljoprivrednici u Srbiji zadrže slobodu individualnosti u izboru proizvodnje, ali da u današnjim tržišnim uslovima ne mogu opstati neudruženi.
S. Gluščević
Evropski fondovi čekaju Agenciju za plaćanje
Svesrdna pomoć Italije
Predsednik „Konfindustrije Srbija” Erik Kosuta istakao je da srpski poljoprivrednici i privrednici mogu računati na svesrdnu pomoć italijanskih, naročito u pristupu fondovima EU. Reč je o udruženju koje okuplja više od 160 italijanskih preduzeća u Srbiji, a cilj mu je da pokrene ili podrži inicijative za poslovnu saradnju dveju zemalja. Italijanski privrednici i bankari koji posluju u našoj zemlji predstavili su finansijske instrumente za evropske fondove namenjene agraru.