Krvavi pir posle svadbe u Martonošu kraj Kanjiže

iz lovačke puške s više ispaljenih hitaca usmrtio je snajku Nataliju Bajtai (1990), njene roditelje Šandora Bajtaija (1963) i Karolinu Bajtai (1972), suprugu Rožu Šefer (1968) i njene roditelje Jenea Traćika (1941) i Rožu Traćik (1947). U tragičnom događaju koji je šokirao Srbiju, počinilac krvavog pira je i sam stradao kada ga je u samoodbrani ubio gost iz Francuske, mladin teča, Emanuel Donjon. Ubica je pre toga ranio Emanuelovu suprugu Nataliju u rame, dok je njihovo maloletno dete bilo pored, ali za sada nije poznato kako je Francuzu uspelo da eliminiše ubicu. Natalija Donjon je zbrinuta u bolnici, a njen suprug Emanuel je saslušan u policijskoj stanici u Kanjiži uz prisustvo službenog prevodioca za francuski jezik.

Stravični događaji zbili su se samo dan posle svadbenog veselja, koje je u subotu povodom venčanja Natalije Bajtai iz Martonoša i Vlastimira Šefera iz Sente, priređeno u restoranu „Štrand” na obali Tise u Kanjiži. Porodični nesporazumi kulminirali su nakon svadbe, gde je, kako smo čuli, bilo svađe, pošto otac mladoženje i počinilac stravičnog zločina nije s odobravanjem prihvatao sinovljevu izabranicu, ali bilo je i drugih porodičnih nesuglasica.

Nakon svadbe, u nedelju ujutro, po nezvaničnim informacijama, Rade Šefer je najpre u Oromu oko 7.30 sati u kući porodice Traćik ubio tasta i taštu, a potom je automobilom dojurio u Martonoš u dom porodice Bajtaji, gde je oko 10 sati nastavio krvavi pohod, u kojem je na kraju i sam ubijen. U kući porodice Bajtai u Ulici maršala Tita 55, usmrtio je snajku, njene roditelje i suprugu Rožu Šefer, koja je tu ostala da prespava posle veselja. Mladoženju Vlastimira, koji je takođe spavao u domu Bajtaijevih, probudili su pucnji iz lovačke puške, a kada se prenuo, prestravio se od prizora i zaplakao.

Kući strave u Martonošu juče u toku popodneva, gde je u prisustvu pripadnika MUP-a i Višeg javnog tužilaštva Subotica istražni sudija Višeg suda Subotica obavljao uviđaj, nije se moglo bliže prići. Ulica je bila zakrčena novinarskim ekipama, koje su se brzo sjatile na mesto tragedije. Rodbina i učesnici svadbenog veselja uznemirenia i uplakani, komšije u neverici zbog svega šta se desilo jer, svi su posle svadbenog veselja očekivali da se po običaju rodbina i prijatelji okupe na svečanom ručku.

Komšije prekoputa prvo je uznemirio nemili događaj. Radmila Šafranj svedoči da je iz dvorišta Bajtaijevih usplahiren istrčao jedan od gostiju, Francuz, koji je bio u svadbi, pa počeo da zapomaže i traži pomoć vičući „Help! Help!” Radmila priča da je odmah pozvala policiju i Hitnu pomoć.

– Ovako nešto se ne pamti u Martonošu! – priča Radmilin suprug Ištvan Šafranj. – Ne mogu još da dođem sebi. U četvrtak sam pričao sa Šandorom kada je kosio travu i sređivao okućnicu za svadbu.

Matija Sabo, čija je kuća tačno prekoputa Bajtaijevih, veli da je čuo pet-šest prasaka, ali da je s ukućanima mislio da deca možda bacaju petarde.

– Kada smo izišli na ulicu, videli smo da gost sa svadbe, Francuz, zapomaže da se pozovu policija i Hitna pomoć jer ima ubijenih – veli Sabo. – Hteo sam da zovem, ali su rekli da je komšinica Radmila to već obavila. Čuli smo da je trebalo nakon svadbe da kod Bajtaijevih bude ručak, a umesto veselja, svi smo svedoci strašne tragedije.

Već na prvi pogled vidljivo je da je kuća Bajtaijevih lepo i domaćinski sređena jer su se domaćini uspešno bavili proizvodnjom začinske paprike. Rade Šefer je živeo u Senti i dugogodišnji je član Lovačkog društva „Senta”. On je bio veliki zaljubljenik u gađanje glinenih golubova, postizao dobre rezultate na takmičenjima, pa je bio i među najuspešnijima u Srbiji. Mada su u poslednje vreme porodični odnosi bili poremećeni, u Senti niko nije mogao ni pretpostaviti da bi Rade mogao počiniti ovo što je priredio nakon sinovljeve svadbe. Njegova supruga Roža, koja je rodom iz Oroma, dve godine je živela i radila u Italiji, a kako saznajemo, prilikom nedavnog privremenog dolaska kući, zatražila je razvod braka što je, po rečima komšija, Radeta dodatno razbesnelo.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da policija preduzima sve da rasvetli oklonosti tih ubistava i da su zbog toga iz sedišta Uprave kriminalističke policije u Beogradu na lice mesta upućeni iskusni operativci koji zajedno s kolegama iz područne policijske uprave rade uviđaj, a učestvovaće i u kompletnoj istrazi.

Milorad Mitrović

Priveden nekoliko sati pre zločina

U policiji su za sada nezvanično potvrdili, da je Rade Š. u nedelju ujutru oko 5 časova priveden u policiju zbog prijave porodičnog nasilja.

Poznanici porodice Bajtai kažu da je policija pozvana jer je Rade na svadbi napao suprugu Rozu.

Policija je Radeta privela, saslušao ga je tužilac, koji mu je napisao krivičnu prijavu za nasilje u porodici, ali ga nije zadržao u pritvoru već ga je pustio na slobodu.

Rade Šefer je lovačku pušku posedovao kao član LD „Senta”, međutim, pre nekoliko godina jednom prilikom imao je problema s patrolom policije u Senti, tako da mu je puška bila oduzeta na dve godine, pa mu je lovački staž mirovao. Lovačka puška mu je vraćena tokom prošle godine.

Najčešće pucaju povučeni

U Srbiji je bilo više slučajeva masovnih ubistava, a ubice su uglavnom, po svedočenjima porodice i poznanika, bili povučeni ljudi. Masovne ubice su uglavnom nakon zločina pokušali i sebe da ubiju, za one od njih koji su ostalii živi utvrđeno je da su imali probleme, a društvo i institucije nisu reagovali na vreme.

 Dragan Čedić (32) 27. jula 2002. hicima iz automatske puške, na tri različita mesta u Leskovcu, ubio je bivšu suprugu Biljanu (28) i šestoro članova njene familije, dok je četvoro članova tazbine i prijatelja ranio. Čedić je pronađen mrtav tek mesec nakon zločina.

 Vladimir Rovčanin, pripadnik BIA, u Nišu je hicima iz „heklera” u službenim prostorijama ubio petoro i ranio troje svojih kolega. Tragedija je, po zvaničnim informacijama, objašnjena time da je Rovčanin bio žrtva takozvanog vijetnamskog sindroma.

 Milan Zeković iz Zemun Polja ubio je januara 2006. petočlanu porodicu Roganović u Herceg Novom. Najviše uboda nožem – 27, naneo je dvanaestogodišnjem Željku Roganoviću. Veštaci su procenili da boluje od paranoidne šizofrenije.

 Nikola Radosavljević (tada 32 godine) 27. jula 2007, u rodnom selu Jabukovac, iz „čista mira” ubio je devet osoba, a teško ranio dve, uglavnom komšije. Sve žrtve su bile osobe koje su se našle u njegovoj blizini dok je, opasan redenikom, prolazio seoskim drumom. Svi su u trenutku pucanja bili u uspravnom položaju.

 Ljubiša Bogdanović (60) ubio je 9. aprila 2013. iz vatrenog oružja 13 komšija u mestu Velika Ivanča, kod Mladenovca, među kojima sina i majku, a zatim je pucao sebi u glavu. Preminuo je 11. aprila. Godinu pre zločina Bogdanović i sin kog je ubio dobili su otkaz. Ubica je bio i veteran rata u Hrvatskoj.