Ličnosti koje su obeležile našu prošlost

Svest o nasušnoj potrebi za rečnicima, leksikonima i enciklopedijom na srpskom jeziku prisutna je u Matici gotovo od samih njenih početaka. Međutim, tek u drugoj polovini 20. veka okupila je dovoljan broj kreativnih intelektualaca različitih struka, spremnih da se upuste u taj poduhvat pa je tokom 60-ih i 70 –ih godina započet rad na različitim rečnicima srpskog jezika, bibliografijama, Leksikonu pisaca Jugoslavije, Srpskom biografskom rečniku (SBR). U sastavu Matice 1991. osnovano je Leksikografsko odeljenje u kojem je objedinjena sva delatnost te vrste izuzev rada na rečnicima srpskog jezika.

Ideja o leksikografskoj publikaciji koja bi na jednom mestu, u većem broju tomova, sakupila relevantne biografske podatke o svim ličnostima koje su uticale na tokove istorijske egzistencije srpskog naroda potekla je od dr Aleksandra Foriškovića. On je još 1972. ukazao da u kulturi svakog naroda i svake zemlje postoje i neke knjige koje se smatraju nezaobilaznim i o opravdanosti njihovog postojanja se više ne raspravlja. To su pre svega ona dela kojima se jedan narod, jedna zemlja i jedno društvo predstavljaju opštoj kulturnoj ekumeni. U te nesporne i nezaobilazne knjige, bez kojih se skoro ne može, spadaju i biografski rečnici. Po rečima sadašnjeg glavnog urednika profesora dr Branka Bešlina, potpredsednika Matice srpske, te knjige su odraz stanja u kulturi u jednom društvu, zato što zahtevaju organizovan, kolektivan i dugotrajan naučni rad, kao i znatna sredstva, a pokazuju koliko je koje društvo kadro da organizuje takav sistematski i krupan poduhvat.

– Srpski biografski rečnik obuhvata ne samo biografije znamenitih Srba, nego i ljudi drugih nacionalnosti koji su na neki način igrali važnu ulogu u srpskoj istoriji – navodi Bešlin. -Tako da u rečnik ne ulaze samo oni koji su Srbe zadužili, koje Srbi mogu da pamte po dobru, nego i svi drugi, recimo osmanski sulatani su i srpski vladari, kao i austrijski carevi. Tu su i ljudi koji su delovali u srpskoj sredini ili oni koji su se kao naučnici ili pisci bavili Srbima i obeležili našu prošlost. Zbog ovako širokog koncepta zastupljeni su i oni koji nisu ostavili dubok trag u istoriji celokupnog nacionalnog korpusa, ali su bili vrlo važni u svojoj sredini. SBR obuhvata razdoblje od prvih pomena Srba u istoriji, od njihovog izlaska na istorijsku pozornicu, prvobitno je utvrđeno da gornja granica bude 1918, ali je kasnije ona pomerena do 1945. U pitanju su ličnosti koje su uradile nešto značajno u tom razdoblju, ali ne mora biti da su zaokružile svoje životno delo do 1945, jer postoje delatnosti gde se ljudi ostvaruju vrlo mladi.

Pripremne radnje za SBR su trajale više od tri decenije. Po rečima našeg sagovornika, metodologija koja je ustanovljena te 1972. zasnivala se na ondašnjim tehnološkim mogućnostima, u početku se radilo bez kompjutera. Prvo je ekscerpirana građa, popisivana su apsolutno sva imena iz knjiga, novina i časopisa na srpskom jeziku, a zatim su po određenom ključu urednici pojedinih istorijskih epoha obavili selekciju ličnost i sačinjen je azbučnik koji je zatim upućen na javnu raspravu. Pored ovih ličnosti koje su ušle u rečnik, ostalo je oko 200 hiljada listića, takozvanog odbačenog materijala koji takođe predstavlja dragocenu građu. Rečnik ima i vrlo bogatu arhivu.

– Zaslugom akademika Čedomira Popova, pripremne radnje privedene su kraju i 2004. se pojavio prvi tom, a do 2011. je izašalo još četiri toma, pod njegovim uredništvom, na šta smo vrlo ponosni – napominje Bešlin. - To je rekordni rok, ne samo po našim, nego i svetskim merilima. Spram prilika i navika koje vladaju u našem društvu i naučnoj zajednici to nije mala stvar. Sada je izašao šesti tom, a odmaklo se sa izradom sedmog koji se može očekivati za godinu, dve. Važno je što je projekat uhodan, ušao je u rutinu, metodologija je razrađena, postoji tim kompetentnih saradnika. Uz samo šest stalno zaposlenih, do sada je u radu na ovih šest tomova učestvovalo preko hiljadu saradnika iz cele Srbije, ali i sa drugih područja gde žive Srbi. To je projekat koji možda najbolje odražava duh Matice srpske da svako pomalo doprinese kako bi dobili tako veliki rezultat.

Zamišljeno je da Srpski biografski rečnik ima12 tomova i oko 22.000 ličnosti. Do sada je predstavljeno više od 10 hiljada biografija. Šesti tom, koji je upravo objavljen, na 940 strana obuhvatio je 1.753 ličnosti čije prezimena počinju od slova Mar do Miš, kao i 544 ilustracije. Početni finansijski problemi su prevaziđeni i po rečima glavnog urednika, SBR je jedan od retkih projekata gde su i akademska zajednica i oni koji su zaduženi da brinu o kulturi pokazali puno razumevanje, pa se nada da će tako biti i nadalje.

– Biografski rečnici postoje u svim državama.To je posao koji se ne može raditi kampanjski, niti se mogu brzo očekivati rezultati i ne mogu se nikada smatrati potpuno završenim – ukazuje Bešlin. -Volim da citiram akademika Danila Bastu koji je na jednoj promociji SBR rekao to nisu knjige s kojima se poslovi završavaju, to su knjige s kojima se poslovi započinju. Svaka od biografija ne može biti savršena, a mi smatramo da je to inicijalni posao, i očekujemo da će se neki mladi istoričari pozabaviti time kako bi jednog dana dobili potpunije biografije pojedinih ličnosti.

Nina Popov

U planu i digitalna forma

– Koliko god u delu javnosti postojale predrasude da je Matica srpska usporena i konzervativna ustanova, skeptična prema tehnološkim inovacijama, da ih sporo i nevoljko usvaja, nije tako – kaže Branko Bešlin. - Mi smo pravovremeno reagovali na izazov vremena i već sredinom devedesetih smo počeli da koristimo računare pri obradi podataka, tako da je svih šest tomova digitalizovano, kao i veći deo ogromne građe. Kada će to biti dostupno javnosti ne zavisi samo od Matice srpske, jer mi moramo to da usaglasimo sa opštom kulturnom politikom, da imamo u vidu propise, pravila i iskustva drugih sličnih ustanova u Srbiji i u svetu koje su svoje podatke stavljale na sajtove. Na koji će način to biti urađeno još ne mogu da kažem, ali ono što je sigurno da to neće biti odlagano unedogled.