Razbijač zdravstvenih mitova na netu

domašaja običnog sveta. No, ova demokratizacija ima i dve strane: koliko vam pruža šansu da čujete i drugo mišljenje, toliko vam oduzima alate da proverite vrednost i objektivnost napisanog. Od teorija zavera do panaceje iz prirode, internet vam pruža priliku za naučnu stranputicu.

Profesor dr Zoran Vujčić, redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu, pokušava da se izbori s novokomponovanim kvazinaučnicima, pobijajući njihove „rezultate“ znanjem koliko i duhovitošću. Na svom blogu zoranvujcic.com, kao i na Fejsbuk stranici, specijalista za proteine i član Evropske akademije za alergiju i kliničku imunologiju razbija internet mitove i zdravstvene magove.

- Pokretanje bloga bila je impulsivna odluka, kojoj je uveliko kumovala moja supruga, takođe hemičar - kaže dr Zoran Vujčić, autor praktikuma iz imunohemije i eksperimentalne biohemije. - Gledali smo “konjske šampone” u “Liliju” i bezočnu reklamu kako je to blag šampon, koji utiče na jak rast kose. Bio je to baš kako je i pisalo – šampon za konjsku dlaku. Uz to, odluka je bila i vezana za trenutak, kada sam naivno mislio da smo u društvenom i političkom stanju gaženja nauke dotakli dno. Nažalost, ispostavilo se da je to bilo lažno dno. Na takvom tlu nipodaštavanja nauke lako nabujaju prevaranti, nemoralni ljudi koji kao terapeutska sredstva prodaju zeolit, koštice kajsija ili petrolej ljudima koji su oboleli od raka. Ljudi koji savetuju nevakcinaciju i gledanje u Sunce.

Naravno, za sve je uvek kriva hemija i farmakomafija koja krije lekovitu sodu bikarbonu, ali bez aluminijuma. Na takve gluposti morao sam da reagujem, baš onako kako vatrogasac reaguje kada vidi požar. Fejsbuk grupe i stranica bile su prirodni nastavak te priče, u kojoj su me podržavali i drugi blogeri.

Na pitanje da li smatra da je okretanje tzv. alternativi rezultat nepoverenja u zvanične institucije, profesor Vujčić odgovara odrečno.

- Ni za trenutak ne bih za to optužio zvanične institucije. One su takve kakve su. Uzrok je površno znanje mnogih stvari internet aktivista, a zapravo se radi o dubokom neznanju. Takvi ljudi su frustrirani što ništa ne razumeju i jedan od čestih argumenata kada ih suočite sa činjenicama iz biohemije hrane, fiziologije ili imunologije jeste da su to zvanične verzije nauke. A oni, zamislite, znaju da je drugačije. Do drugačijeg znanja došli su koristeći internet, skupljajući tekstove problematičnih publicista i kvazinaučnika. Naravno, uvek postoji poneko i sa zvaničnom doktorskom diplomom ko zaluta i izmišlja svakakve gluposti, počev od toga da nas truju s neba, do toga da duša ima frekvenciju. Što onda ne bi i da postoji dijeta ili biljka koje uništavaju rak, reumu i slično?

Među pojmovima koje se mogu naći na sajtu našeg sagovornika jeste i „hemofobija“. Logično, pitanje je da li je i koliko opravdan strah od „hemije“, i da li je sve što je „organsko“ istovremeno i zdravo.

- Ljudi vole da simplifikuju stvari, verujući da je nauka razumljiva i laicima. Realno – nije. Osnove jesu, ali samo osnove. Inače, kako bi neko izbegavao vakcinu, jer se u njenoj proizvodnji koristi formaldehid. Da, koristi se. Ali se takvi preparati prečišćavaju. Baš kao što se i sudovi peru agresivnim sredstvima, pa iz njih jedemo. Problem zašto je hemija došla na loš glas nije u hemičarima, već u političarima. Oni bi sve jeftino i jeftinije. To često isključuje kvalitet. I sada imate situaciju da se sve češće na tržištu pojavljuju surogati hrane, pića ili kafe parfimisani aromama. Da, hemičar je taj koji je napravio aromu. Ali nije on taj koji će da prska čips ili ječam da bi mu dao aromu sira ili kafe. U našoj zemlji, realno, ništa nije pod kontrolom, pa ni organska hrana. Zato sam veoma skeptičan oko njene bezbednosti.

U donkihotovskom poslu demistifikacije nauke izrodile su se mnoge zanimljive stvari, među kojima je i Školica sapuna na Hemijskom fakultetu u Beogradu.

- Školica sapuna nastala je kao potreba da se na jednom mestu, pod mojom kontrolom i kontrolom mojih mladih saradnika nauče ljudi koji nikada nisu imali dodira s hemijom da naprave kvalitetne sapune - ističe dr Vujčić. - Bila je to i prilika da se izbegne obmana koju su neuki blogeri širili, mistifikujući to pravljenje kao alhemijsku veštinu i naduvavajući cene sapuna na 2 do 7 evra za komad od 100 grama. A pri tome nisu znali da većina sastojaka koju su koristili može da izazove ozbiljne alergije.

Nema prirodnih sapuna. Tako nešto ne postoji. Nema u osnovi ni prirodne kozmetike, koja se komercijalno prodaje. Pomadice, kreme i losioni bi se brzo kvarili bez čuvanja u frižideru i konzervanasa. Jedini pravi način je da ljudi sve prave sami, a to je već teško postići i zbog specifične opreme. Ako kozmetika traži takvu opremu, pravljenje sapuna je ne traži. Sada smo konkurisali za projekat u kome bi se omogućilo da polaznici saznaju sve finese i da novostečeno znanje iskoriste za pokretanje sopstvenog posla. A za to im je potrebno znanje i pomalo veština. I da izbegavaju dodatke u sapunu, kao što su životinjsko mleko, biber, kakao i biljke. Sapun bez aditiva može da reši kožne probleme koji su se godinama uvlačili u kožu.

Za uspeh bloga dr Zoran Vujčić, osim aktuelnih tema, može da zahvali i načinu na koji se obraća čitaocima: jednostavnim, razumljivim rečnikom, s objašnjenjima potkrepljenim naučnim dokazima, i duhovitim opaskama. Kada se sve sabere, ostaje pitanje: da li je razmišljao o tome da sve ove dragocene tekstove pretoči u knjigu.

- U početku nisam, ali imam zaista dosta takvih sugestija. Ipak, ne verujem da će se to desiti u skorije vreme, jer da nešto valja, već bi to štampali Amerikanci - našalio se profesor Vujčić.

Ivana Vujanov

Kvazidoktori najopasniji

Na pitanje kako se boriti protiv blogera poput Slađane Velkov, koja se predstavlja kao doktorka, deleći savete koji se mogu okarakterisati kao opasni, dr Vujčić odgovara: “Taj posao smo nas nekoliko započeli, pa intenzivirali. Sada reč ima državna institucija, a za takve aktiviste postoji Krivični zakon. Mada, teško mi je da verujem da neko može njene savete da shvati ozbiljno, kao i njeno lažno predstavljanje da ima diplomu doktora medicine, ako negira mikrobe, govori o parazitima i, zamislite, kada popijete mleko, u stomaku vam se stvara sumporna kiselina. U jednom ste u pravu. Ona je izuzetno opasna, a nije usamljena”.