Karmen i Eskamiljo zagrejali strast i osećanja publike

pobrali su ovacije na nedavnom gostovanju u ovom dalekom sibirskom gradu. Naši pevači i dirigent vratili su se iz Rusije s dobrim utiscima, prezadovoljni onim što su postigli, jer nije lako pevati na gostovanju ulogu Karmen prvi put, kao što je Jelena Končar, ili prvi put dirigovati ovo delo, kao Aleksandar Kojić. Jedino je Nebojša Babić u Beogradu već pevao ulogu Eskamilja.

Ovakvu priliku solisti Opere SNP -a i maestro Kojić imali su zahvaljujući saradnji Srpskog narodnog pozorišta i Krasnojarskog državnog teatra Opere i Baleta, koja podrazumeva razmenu solista i dirigenata, a realizuje se već treći put. Ruski umetnici su takođe gostovali u predstavama SNP -a, a naši su sada, na Paradi zvezda u operskom teatru, festivalu koji se održava šesti put, iskoristili da se predstave u novim ulogama. Efekat je bio takav da su svi koji su ih čuli, bili ubeđeni da oni te uloge već dugo pevaju.

Teško je kada nemate predstavu na repertoaru, idete na festival, i treba tamo prvi put da nastupite u nekoj ulozi, ili dirigujete, kaže dirigent Aleksandar Kojić, i dodaje da nije lako ući u predstavu kad je svi znaju bolje. Nevolja je bila i što Jelena Končar ovde nije imala partnera sa kojim je mogla da priprema ulogu Karmen, a ispostavilo se da u Krasnojarsku raspored proba nije predviđao nijednu drugu osim generalne. To je prilična igra živaca, napominje Kojić, jer nije lako bez proba savladati novu ulogu ili partituru, ili pevati na francuskom jeziku, ali bez suflera, koga u Krasnojarsku jednostavno nema.

Sve je bilo na samom pevaču, i zato on mora ulogu da savlada perfektno. I jeste tako bilo, jer su se naši pevači jako dobro pokazali, ističe Kojić, i publika je im skandirala čitavih deset, petnaest minuta. I pre toga su izazvali emocije na probi, koje korepetitorka i asistentkinja reditelja nisu mogle da sakriju, čak je bilo i suza, što se nama, priznaje Kojić, čini malo prenaglašeno i pomalo komično.

Jelena Končar smatra da “Karmen” ima neku magiju, koja i danas očarava publiku, i podseća da je malo onih koji ne znaju Habaneru koju peva Karmen, ili ariju Toreadora.

- Prihvatila sam ovaj izazov, koji nije bio nimalo lak. Zamislite da igrate ljubavnu scenu, ili žučnu svađu, i sve vreme morate zamišljate partnera. Kad dođete u Krasnojarsk, ispostavi se i da nemate probe uopšte, sem te jedne, četvoročasovne scensko - orkestarske. Moja je sreća što sam imala jako dobrog partnera sa kojim je lako bilo uklopiti se, jer je on ulogu Don Hozea pevao sigurno deset godina unazad, i zaista je spretan glumac i fantastičan pevač - napominje Jelena Končar i podseća da, pored pevačkih, ova uloga ima i koreografskih elemenata, plesa s kastanjetama, koji je dobro savladala zahvaljujući Lidiji Radovanov, sa kojom je radila i koreografiju u “Knjeginji čardaša” i u “Milevi”.

U Krasnojarsku je Babić imao vatreno krštenje pre dve godine, kao Tomski u “Pikovoj dami”, a sada je, među troje naših učesnika, on imao najopušteniju poziciju.

- Bilo je to moje petnaesto, šesnaesto izvođenje uloge Eskamilja, ali uvek je izazov pevati sa novim ansamblom, i Rusima koji su puno puta izvodili ovu predstavu do tada. Ali, moram reći da je izvođenje bilo dosta školsko, i da smo im mi uneli poprilično energije. Maestro Kojić je zahtevao jake kontraste, menjanje tempa i to im je bilo jako interesantno. Bio je izazov i pokazati se pred ruskim pevačima, koji uglavnom cene intenzitet glasa, i predstaviti im se u pevanju na francuskom jeziku, koji neki od kolega dobro govore, mada većina slabo - navodi Nebojša Babić i hvali Jelenu Končar jer je na sceni u ovoj ulozi ne samo zavodljiva, što je neizostavno, već i vrcava, ali i graciozno pokretljiva i zato je njena Karmen mnogo kompleksnija i drugačija od ostalih.

Dakle, imamo Karmen, imamo i Eskamilja, dobar hor, orkestar, pevače za manje uloge i, mada je dramski tenorski glas Don Hozea svuda redak, ovu operu bi trebalo postaviti u Novom Sadu, smatra Kojić, podsećajući da je to naslov koji ne promašuje, i zato žestoko navija da se to dogodi.

N. Pejčić