Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Kamatica:Problem sa "švajcarcima" rešio bi lični bankrot

25.02.2015. 19:16 18:46
Piše:
Foto: Tanjug

Najpovoljnija opcija za prevazilaženje problema vraćanja kredita indeksiranih u švajcarskim francima kako za građane, tako i za banke,

bio bi mehanizam ličnog bankrota, koji podrazumeva podeljenu odgovornost dužnika i poverioca, piše danas finansijski portal Kamatica.

Povodom četiri mere koje je Narodna banka Srbije ponudila kao opcije za rešavanje problema kredita u "švajcarcima", u tekstu Kamatice navodi se da lični bankrot oslobađa dužnika ropstva, ali sa svojevrsnom kaznom, odnosno sa pripisivanjem odgovornosti dužniku.

"Njemu se kao kazna za zamišljanje finansijske avanture umesto racionalnog planiranja oduzima imovina, ako je uopšte ima, i uvodi prinudno upravljanje finansijama,  ali i daje mogućnost za novi početak".

Najbitnija funkcija koju lični bankrot nosi je, kako se ukazuje, podeljena odgovornost."Klijent će snositi odgovornost za svoje loše planiranje a, sa druge strane, banka će  izgubiti novac ako svog klijenta gurne u bankrot. I, upravo ova relacija postavlja zadatak bankama da zarad interesa o njihovom profitu vode računa o klijentima", napominje se u tekstu.

Ocenjujući da se "upravo ovde u korenu suzbija mogućnost da se klijentu ponudi nestabilan finansijski proizvod", u komentaru Kamatice se zaključuje da je mehanizam licnog bankrota veliki posao na koji ćemo u Srbiji još čekati.

NBS je juče donela odluku kojom je obavezala banke da korisnicima ponude četiri modela za otplatu kredita indeksiranih u švajcarsklim francima.

Prvi model podrazumeva konverziju kredita u "švajcarcima" u evre po kursu nižem za pet odsto, uz kamatu koju banka primenjuje na kredite u evrima, i uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.

Drugi model je konverzija "švajcaraca" u kredit u evrima, uz snižavanje kamatne stope banke na kredite u evrima na godišnjem nivou za jedan procentni poen, pri čemu ona ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz mogućnost produženja roka otplate a najduže za pet godina.

Treći je da kredit ostane u švajcarskim francima, ali da se kamata na godišnjem nivou smanji za jedan procentni poen, i uz mogućnost produženja roka otplate kredita do pet godina.

Poslednji, četvrti model je da kredit ostane u "švajcarcima" a da se iznos mesečne rate snižava za 20 odsto ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora, i da se ukupan iznos za koji su mesečni anuiteti umanjeni otplaćuje u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka dospeća kredita.

(Tanjug)

 

Piše:
Pošaljite komentar