Gojko Đogo: Stihovi kao stubovi za ćupriju

Tom prilikom uručuje se Zmajeva nagrada MS za poeziju, najstarije domaće živo književno priznanje. Ove godine prima ga 61. laureat, Gojko Đogo, za knjigu izabranih i novih pesama „Grana od oblaka“ u izdanju novosadskog „Orfeusa“. Žiri MS istakao je vrhunske domete celokupnog Đogovog pesničkog opusa, uz napomenu da je baš njegovo ime i delo nedostajalo nizu prethodnika koji su stvarali istoriju srpske književnosti.

U književnoj biografiji Gojka Đoga (1940) zabeleženo je pet samostalnih pesničkih naslova: „Tuga pingvina“ („Vidici“,1967), „Modrica“ (Matica srpska, 1974), „Kukuta“ („Rad“- „Narodna knjiga“- BIGZ, 1977), „Vunena vremena („Prosveta“,1981) i „Crno runo“ („Prosveta“, 2002), te sabrana dela, više pesničkih izbora i knjige eseja. Poezija mu je prepevana na petnaest jezika.

Njegov naslov „Vunena vremena“ postao je metafora jednog vremena, u kome je ta knjiga zabranjena, a autor javno šikaniran i osuđen na dvogodišnju robiju; u zatvoru je proveo pola kazne. Đogova supruga Branka priredila je i objavila dva toma dokumenata o tom suđenju-„Vunena vremena-proces i komentari“ („Službeni glasnik“, 2011). 

Za vas se, možda, može reći da ste pesnik škrt na rečima, ako brojimo koliko ste knjiga poezije objavili. Zašto izabrane i nove pesme, a ne samo nove, u naslovu „Grana od oblaka“, pitali smo Gojka Đoga?

– Škrtost na rečima nije mana, ako nije izraz stvaralačke lenjosti - obašnjava naš sagovornik.- Kad god mi se učini da imam nešto važno da kažem, napišem pesmu, a da se nekom jadam kad me zaboli zub ili javljam prijatnu vest da sam se peške popeo na Avalu, koristim telefon, žao mi je da mučim pero. A ono što je važno i što zavređuje pesmu ne zbiva se svaki dan. Bar ja tako dumam. Uz to, da ne zarđam, pišem još ponešto i objavio sam, kao što znate, dve, tri knjige eseja.

Edicija ‘’Anthologia Serbica’’ objavljuje antologijske izbore iz celokupnog dela koje priređuju sami pesnici. „Grana od oblaka“ je ovde preuzet naslov jednog ciklusa iz zbirke „Crno runo“, a skupina novih pesama u knjizi naslovljena je „Put za Hum“.

Knjiga poezije „Vunena vremena“ ostavila je dramatičan trag u vašem životu, pa je zasenila sve ostale vaše knjige. Kako danas gledate na to vreme, da li ste oprostili progoniteljima?

– Istorija književnosti potvrđuje da nije loše kad se pisac pamti po jednoj knjizi. Nekad je dovoljna samo jedna pesma, kao Lazi Kostiću. Tako je i sa mojim „Vunenim vremenima“. Taj naslov se nekako urezao u pamćenja, pa i kad bih ja hteo da zaboravim taj ‘’slučaj‘’, drugi mi ne daju. Kao da po tom naslovu prepoznaju jedno vreme.

Dosad je samostalno ili u nekoliko izbora mojih pesama desetak izdanja te knjige. U mojim Delima, koja je pre devet godina objavio Zavod za uybenike Republike Srpske u četiri knjige, u jednoj su sabrani svi sudski spisi sa tog suđenja. A Službeni glasnik Srbije je 2011. godine, u dva toma na 1700 strana objavio sva sudska i druga dostupna dokumenta kao i novinske komentare, pisma i peticije u vezi sa tim procesom. Neka ostane zabeleženo.

Meni to sve, posle 35 godina, pomalo liči na bajkovitu priču. Više od polovine onih što su na nesrećan način sudelovali u toj sudskoj farsi, preselio se u bolji svet. Prosto im bilo. Svima. Nema u meni nikakve gorčine, nikad je nije ni bilo. Takva su bila vremena…

Radmila Lotina

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Dnevnika od 15-16.2.2015.