Varga: Andor Deli u EP afirmiše interese Srbije

zamenika predsednika Odbora za evropske integracije Narodne skupštine, to ne znači da je izveštaj britanskog diplomate baš toliko loš, ili da su se evroposlanici neuobičajeno zakačili za Srbiju, već naprosto da je predloženi dokument – prekratak.

–  Ako uporedimo Mekalisterovog Nacrt sa konačnim tekstom rezolucije koja je prošle godine usvojena, videćemo da njegov dokument tri puta kraći, odnosno ima svega četiri stranice naspram lanjskih 12. Jednostavno, izvestilac EP se fokusirao samo na najvažnije stvari i samo na njihovu srž, dok evroposlanici očigledno imaju potrebu da se više bave i detaljima – pojašnjava Varga.

On se, međutim, složio sa Mekalisterovom ocenom da je najbitnije to što se priloženim amandmanima „ne osporava napredak Srbije na evropskom putu, niti zahteva da joj se vrata EU zatvore”... – Teško je, naravno, proceniti šta će biti usvojeno od svih tih amandmana, sigurno će biti sročeno i puno kompromisnih rešenja, ali ključna poruka rezolucije ostaće podrška Srbiji na putu ka EU. I to mislim da je u ovom trenutku nesporno. I svakako najvažnije.

* Među amandmanima je i desetak koje je predložio vaš stranački kolega Andor Deli. Da li su zbog toga na račun SVM-a stigle primedbe iz Beograda?

–  Najpre, Andor Deli je u formalnom smislu u EP poslanik Fidesa, dok je u suštinskom smislu predstavnik vojvođanskih Mađara i SVM-a. Ako se pažljivo pročitaju njegovi amandmani, jasno je da deo njih predstavlja afirmisanje interesa Srbije, te podršku naporima koje naša država čini, poput podrške ekonomskim reformama. Takođe, deo amandmana insistira na ublažavanju određenih Mekalisterovih formulacija, recimo u oblasti spoljne politike. Ostali se bave pitanjima koja su važna za vojvođanske Mađare. Ali među tim amandmanima ne postoji ništa što već nije deo našeg koalicionog dogovora sa SNS. Stoga ne mislim da bi se moglo pojaviti bilo kakvo nerazumevanje u Beogradu u odnosu na amandmane koje je Deli podneo, upravo suprotno.

* A koliko će Andor Deli moći da utiče da se ublaži amandmanski pritisak, koji je stigao od pojedinih evroposlanika, pogotovo iz susednih nam država?

–  Ako se bez zadnjih namera, dakle iskreno, analizira politika koju vodi SVM, može samo da se konstatuje da smo mi uvek bili dosledni i umereni. Takvu politiku oslikavaju i pomenuti amandmani na Nacrt izveštaja Dejvida Mekalistera. S druge strane, sve što je mimo evropskih normi i standarda, što je preterano, svakako da niti hoćemo niti možemo da podržimo, pa će u tom svetlu biti i reakcija Delija. U stvari, mi na našem primeru pokušavamo da pokažemo kako se na efikasan, ali realan način može jedna manjinska zajednica boriti za svoje interese.

* Nakon što je početkom sedmice međunarodni sud pravde saopštio presudu na tužbu Hrvatske i kontratužbu Srbije za genocid, te kada su se čule reakcije jedne i druge strane, u Briselu je izražena bojazan da bi Zagreb mogao da počne sa podmetanjem nogu Beogradu na evropskom putu. Tim pre što u Hrvatskoj predstoje parlamentarni izbori, gde će odnos prema Srbiji očito biti jedna od važnih tema za nadmetanje političkih takmaca…

– Kampanja u Hrvatskoj će se zahuktati u narednih nekoliko meseci, a u tom periodu nas, kada je reč o otvaranju pregovaračkih poglavlja, ne mogu blokirati teme koje otvara naš zapadni sused, već samo kosovsko pitanje . E sad, da li će se ti naši bilateralni sporovi negde javljati tokom pregovora – sigurno je da hoće, ali nije realno da se bilo koje pitanje, koje je irelevantno iz ugla Evropske komisije, nađe na pregovaračkom stolu. Naime, sve dokumente u pristupnim pregovorima priprema EK, tako da ako Hrvatska ima nameru da blokira Srbiju, prethodno mora da ubedi Komisiju da je tema na koju ukazuje direktno povezana sa evropskim zakonodavstvom. A sui generis bilateralno pitanje to teško može da bude. U tom smislu nije prijatan položaj ni one zemlju koja na taj način sama pokušava da blokira neku drugu zemlju. Stoga ne treba imati preveliki strah od “hrvatskog scenarija”. Mnogo veći naš problem su vezani za poglavlja 23 i 24, a pogotovo za poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo.

* U tom svetlu, već se rokovi za otvaranje pregovora pomeraju, odnosno govori se o tome da bismo, i pored “dobre atmosfere koja vlada u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji, pa i državama članicama”, mogli da se nadamo zelenom svetlu tek na jesen?

– Ni u kom slučaju nije dobro što nam je toliko vremena potrebno za svaki novi korak. U januaru prošle godine su u formalnom smislu otvoreni pregovori, ali u suštinskom smislu još nijedno poglavlje nije otvoreno. Vreme pri tome brzo odmiče i sve je verovatnije da u prvom polugodištu 2015. i neće biti otvoreno nijedno poglavlje. To svakako nije dobro, jer je za evropske integracije potrebna i podrška društva, odnosno nije dovoljno samo da političke stranke ili Vlada ili parlament žele taj proces. A građani daju podršku nekom procesu kada vide da se on odvija, a ne kada on stoji zakopan u mestu i ne daje nikakve opipljive rezultate.

Miroslav Stajić