Čika Pajina foto zaostavština u Arhivu Novog Sada

sarađivao je decenijama, gotovo od 1949. godine kada je sport kroz njegov objektiv počeo da dobija drugu, još uzvišeniju dimenziju. Pavle Đisalov rođen je u Turiji, a prema nekim podacima još 1936. počeo je da se zanima za fotografiju. Ta strast držala ga je takoreći do samog odlaska na večni počinak.

Autor ovih redova imao je sreću i zadovoljstvo da upozna ovog divnog čoveka, koji je redovno, ponedeljkom, dolazio u sportsku rubriku našeg lista sa nekoliko fotografija snimljenih mahom na utakmici Fudbalskog kluba Vojvodina, koju je novosadski tim igrao minulog vikenda. Ono po čemu je bio naročito poznat je činjenica da je uvek imao snimljen gol! I danas se u dokumentarnim filmskim storijama posvećenim Fudbalskom klubu  „Vojvodina“, može videti kako simpatični čikica sa mantilom i šeširićem na glavi utrčava u teren u želji da fotoaparatom zabeleži trenutke radovanja igrača u dresu belo-crvenih boja.

Godinama je njegova foto-zaostavština ležala u kutku porodične kuće koja se nalazi u blizini Riblje pijace. Neki dovotiljivi kolekcionari koji su bolje poznavali čika Pajin životni fotografski opus, nisu žalili da njegovoj porodici ponude pozamašnu svotu novca u nameri da otkupe sve te fotografije.

Uz razumljivu želju za ovim, malo je reći, foto-bogatstvom, dokumentacija Pavla Đisalova završila je tamo gde joj je, čini se, zapravo i mesto - u Arhivu grada Novog Sada. Razumljivo je stoga bilo uzbuđenje direktora ove ustanove Petra Đurđeva kada je pozvao našu redakciju i saopštio nam tu vest.

- Zahvaljujući porodici pokojnog Pavla Đisalova, njegove fotografije postaće deo arhivske građe našeg grada – rekao je Đurđev, poznat, između ostalog, i kao veliki navijač FK Vojvodina.

Naravno, nije nam trebalo dugo da se dogovorimo o sastanku na Petrovaradinskoj tvrđavi. Uz kaficu, u prijatnom društvu, natenane smo razgledali foto-vremeplov Novog Sada viđen kroz čika Pajin objektiv.

- Preuzeli smo ukupno 7.025 fotografija i 731 negativ – ponosno je istakao Đurđev. – Sada nas čeka veliki, ali lep posao. Sve te fotose treba razvrstati, ali je najvažnije da će višedecenijski rad Pavla Đisalova sada biti dostupan na uvid javnosti. Umesto da te divne fotografije, slike prohujalih dana, nagriza zub vremena, dobiće adekvatan tretman.

Direktor Arhiva grada Novog Sada nema dvojbe šta će biti prvi korak.

- Fotomonografija čika Pajinih najboljih momenata sa utakmica Fudbalskog kluba Vojvodina – kao iz topa odgovara Đurđev. – Takvu priliku ne smemo da propustimo i siguran sam da će ovakav potez naići na najšira odobravanja, ne samo Novosađana.

Životni počeci Pavla Đisalova nisu nagoveštavali bavljenje fotografijom. U Turiji je završio osnovnu školu, a gimnaziju u Vrbasu. Iz trećeg razreda gimnazije stigao je u Novi Sad na zanat. Radio je kao trgovac na odeljenju parfimerije, a uoči Drugog svetskog rata godinu dana proveo je u Subotici u drogeriji „Nada“. Po povratku u Novi Sad Pavle Đisalov je radio u parfimeriji „Zora“, a Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u Nemačkoj.

- Njegovo zanimanje i bavljenje fotografijom počelo je intenzivno posle oslobođenja, kada je počeo kao poslovođa da radi u parfimeriji „Ruža“ u centru grada. Tu je razvio trgovinu sa foto materijalom, kada je aktivno i počeo da se bavi fotografijom. Vremenom je izrastao u jednog od najpoznatijih sportskih fotoreportera u SFR Jugoslaviji, ali upamćeni su njegovi radovi i u svim drugim oblastima života. Čika Paja je radni vek završio u preduzeću „Kineoptik“, specijalizovanom za trgovinu foto materijalom – predočava čika Pajin životni put, Petar Đurđev.  

Pred nama se ređaju prizori podizanja bedema na keju kraj Dunava iz 1958.godine, zatim izgradnja Limana četiri, završetak radova SPC „Vojvodina“, Žeželjev most u svom najlepšem sjaju, motivi Petrovaradinske tvrđave, momenat kada je oluja srušila krov sa zapadne tribine stadiona FK Vojvodina, brojne fotografije sa Vošinih fudbalskih utakmica, kada su tribine bile krcate navijačima...

- Svoje najbolje radove Pavle Đisalov izlagao je na raznim izložbama na kojima je dobijao brojna priznanja – podseća Đurđev. – Jedno od najznačajnijih je  nagrada na Prvoj jugoslovenskoj izložbi sportskih fotografija koja je 1962. godine održana u Zagrebu. Nagrađen je i od Udruženja sportskih novinara Srbije, a imao je i nekoliko samostalnih izložbi povodom jubileja FK Vojvodina.

Nekada je, posle nedeljne utakmice Vojvodine, pravi užitak bio doći do panoa preko puta Banovine i uživati u zabeleženim najzanimljivijim momentima koji oštrom čika Pajinom oku nisu mogli da promaknu.

Sredinom devedesetih, kada je kod nas bila nestašica svega, nemaština se osetila i u foto materijalu. Kolegama fotoreporterima iz „Dnevnika“ često su na raspolaganju bila samo „dva kvadrata“, što je urednicima rubrika posebno išlo na živce. Za sportsku rubriku nije bilo zime, jer se znalo da će stići čika Paja, a onda je i izbor fotografija bio veći, a posao urednika, naravno, lakši. Posle svega, ostaje nam da čekamo da se nagoveštena monografija izabranih fotografija Pavla Đisalova pretoči u delo. Biće to, nema sumnje, poseban događaj.

Sava Savić

Foto: P. Đisalov

Saradnja s mnogim listovima

Pregršt fotografija Pavla Đisalova objavljeno je u brojnim dnevnim novinama, sportskim listovima, časopisima i knjigama. Od 1949. njegove fotografije krasile su mahom sportske strane „Slobodne Vojvodine“, „Dnevnika“, „Politike“, „Sporta“, „Fudbala“, „Večernjih novosti“, zagrebačkih „Sportskih novosti“, „Globusa“, „Arene“, budimpeštanskog „Kepeš sporta“ i drugih.