Bogati i siromašni posvađani oko emisije štetnih gasova
LIMA: Samit UN o klimatskim promenama završava se danas u Limi sa malim izgledima da se postigne dogovor u vezi sa smanjenjem emisije štetnih gasova. Samit, koji traje već 10 dana,
ulazi u poslednje sate, ali su pregovarači ostvarili veoma mali napredak oko nacrta teksta i do sada su usvojili samo jedan paragraf.
Tekst sporazuma, koji je inicijalno imao šest strana, narastao je na 50 jer su pregovarači uneli prigovor na skoro svaki predloženi član.
Jedino je postignut dogovor oko člana 34 koji poziva države da pojačaju ulogu u borbi protiv klimatskih promena do 2020. godine.
Glavna tačka neslaganja između siromašnih i bogatih zemalja je u tome kako da podele odgovornost za klimatske promene - da li smanjivanje emisije štetnih gasova treba da bude obaveza svih ili samo industrijalizovanih država.
Oni koji su uključeni u pregovore i dalje imaju visoka očekivanja da će biti postignut nekakav sporazum do večeras, kada je i planirano da se samit završi, ali se ne isključuje mogućnost da se kraj samita pomeri za sutra ujutru, prenosi britanski "Gardijan".
Svoju poruku siromašnim zemljama jasno je preneo sinoć američki državni sekretar Džon Keri.
Zemlje u razvoju moraju da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, iako smatraju da to nije pošteno, rekao je Keri, upozorivši da svetu preti "klimatska tragedija" ukoliko neslaganja spreče globalni sporazum.
Keri je priznao da su Sjedinjene Države i druge industrijske nacije značajno doprinele ovom problemu i da "prepoznaju odgovornost koju sada imamo da predvodimo globalni odgovor".
"Ovo je odgovornost svakog zato što je ukupna količina ugljendioksida, ono što je bitno, ne udeo svake države", dodao je on.
Pregovarači UN ostaju duboko podeljeni oko detalja sporazuma kojim će se globalno zagrevanje smanjiti za dva stepena Celzijusa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Sporazum mora da bude završen u Parizu u decembru 2015. kako bi počeo da se primenjuje od 2020. godine.
Države u razvoju smatraju da Zapad treba da nosi veći teret, zbog materijalne dobiti ostvarene procesom industrijalizacije.
Bogate države sa druge strane upiru prstom u divove u razvoju poput Kine i Indije koje sagorevaju ugalj kako bi podstakle svoj ubrzani razvoj.
(Tanjug)