Rusi osnivaju logističke centre po Srbiji

 nivo robne razmene. Prva, koja je još tokom sesije prosleđena Mešovitom komitetu za saradnju naših dveju država, odnosi se na osnivanje logističkih centara u Srbiji i Rusiji. U centrima u Srbiji bi se, naime, prikupljala roba namenjena izvozu na rusko tržište i kontrolisao njen kvalitet, dok bi se u centrima u Rusiji posredstvom ćerki firmi ta roba prodavala veletgrgovcima ili direktno slala u maloprodajne lance.

– Interesovanje da učestvuju u otvaranju tih centara pokazali su i „Gasprom”, i obe države, ali i privatne firme koje su do sada imale probleme sa distribucijom robe i potvrdom njenog kvaliteta na ruskom tržištu – pojasnio je za „Dnevnik” predstavnik PKS u Moskvi Sveta Vasiljević. – Druga inicijativa u svojim temeljima ima, pak, ideju da se od oko 2,5 milijarde dolara, kolika je ukupna godišnja vrednosti energenata koje Srbija uvozi iz Rusije, najmanje deset procenata plati u robi. Pri tome bi se izbeglo preračunavanje te robe u dolare i evre, nego bi obračunska valuta bili dinar i rublja, naravno posmatrano u odnosu na repernu cenu litra nafte ili kubnog metra gasa. I procene su da bi to bar udvostručilo izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju.



Podsetimo, pored vrha Privredne komore Srbije, na moskovskom skupu učestvovali su i predstavnici šezdesetak velikih srpskih kompanija – počev od NIS-a, „Srbijagasa” i pančevačke „Petrohemije”, preko subotičkog „Euro gasa”, oyačkog „Hipola”, „Šahmatika” iz Stare Pazove, bačkopanalačkih „Tarketa” i „Nopala”, do vrbaskog „Karneksa” i novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Sa ruske, pak, strane, pozivu su se odazvali čelni ljudi „Gaspromnjefta”, „Sberbanke”, „Koler stroja”, „Ruselproma”, „Tehnopromeksporta”, „Rosteha” i još pedesetak drugih firmi. Pored formulisanja navedenih inicijativa, plod Foruma su bili i susreti dosadašnjih, ali i potencijalnih poslovnih partnera... 



Novosadsku kompaniju „Enterijer Janković” u Moskvi je predstavljao prvi čovek njihovog tamošnjeg predstavništva Predrag Trbojević, koji je za naš list ocenio da svaki ovakav skup, kakav je bio Poslovni forum, nesumnjivo predstavlja korak napred. No, on je istovremeno izneo i zamerku što je lista učesnika sa ruske strane postala poznata praktično uoči same sesije, a ne bar dan-dva ranije, te što učesnici nisu bili razvrstani po industrijskim granama i konkretnim poslovnim interesovanjima, jer bi to, pojasnio je naš sagovornik, umnogome olakšalo „prepoznavanje” mogućih poslovnih saradnika i njihove konkretne razgovore.



– Osnovna delatnost naše kompanije je projektovanje i izrada enterijera i građevinske stolarije. I nama su, recimo, u tom smislu bile interesantne ruske građevinske firme, ali ih je samo po imenu na tako velikom skupu, ako nemate određeno predznanje, objektivno bilo teško pronaći. Srećom, mi već godinama poslujemo na ruskom tržištu i znamo kojim ljudima možemo da se obratimo, ali pretpostavljam da mnogim učesnicima Foruma u tom mnoštvu identifikacionih kartica pronalaženje onih kompanija s kojima bi u perspektivi mogli da sarađuju nije bilo nimalo lako.



Trbojević ističe da je, uprkos ovom organizacionom propustu, Forum u osnovi bio veoma dobra priča i da sada tim putem treba nastaviti. Pogotovo što, po njegovim rečima, srpska roba ima kvalitet za rusko tržište, takođe je i cenovno konkurentna, ali je prepreka za njeno još veće prisustvo činjenica da ovde nije dovoljno prepoznata. 



– Najveći problem je što država ne ulaže dovoljno napora da reklamira srpsku robu. Ni ruske firme, kao potencijalni partneri, ni ruski potrošači nisu jednostavno dovoljno upoznati sa našim proizvodima i mogućnostima. Ilustracije radi, nekada su svi u Rusiji znali šta znači jugoslovenski, srpski građevinac. Više, međutim, nije tako, a nevolja je i što je izostajala podrška države Srbije da se ta slika ponovo vrati u nekadašnje prepoznatljive okvire, već zaslugu za prolaz na rusko tržište i izvozne aranžmane uglavnom imaju privatni poslovni kanali.



Prof. dr Jan Turan, v. d. direktora novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, potvrdio nam je da su tokom Poslovnog foruma ostvareni kontakti sa nekoliko potencijalnih klijenata.

– U Rusiji imamo stalnu klijentelu koja prepoznaje naš sortiment, a sa novom ozbiljni poslovni razgovori tek predstoje. Ipak, treba imati u vidu i da je plasman semenske robe veoma specifičan, da se mora voditi računa o lokalitetu, geografskoj širini i dužini, kvalitetu zemljišta, odgovarajućem sortimentu... Ali nema nikakvog spora da mi na ruskom tržištu itekako jesmo konkurentni, kako kvalitetom tako i cenom.



Miroslav Stajić