Odlično nam ide izvoz uvezene ribe
Plasman ribe iz Srbije u Evropsku uniju ove godine gotovo je utrostručen. Poslednjih godina izvoz ribe i ribljih proizvoda iz Srbije raste, rečeno je u Privrednoj komori Srbije,
a za prvih devet meseci ove godine već je premašio deset miliona dolara, što je uvećanje od čak 126 odsto u odnosu na isti period lane.
U Srbiji je registrovano 11 kompanija koje imaju izvozne brojeve za izvoz ribe i prerađevina od ribe u Evropsku uniju. To su „Juhor”, „Karneks”, „Neoplanta”, „DTD ribarstvo”, „Ancora Nuova”, „Vasović” d. o. o., „Kristal”, SO, „Tunaluks”, „Principal duo” i „Barbe Seafood”. Za izvoz prerađevina od morske ribe u EU, kompanije moraju posedovati registrovan objekat za preradu ribe koja će se izvoziti u EU, veterinarske sertifikate i CATĆ sertifikate.
Među prvih petnaest proizvoda iz Srbiji čije je izvoz imao najveći rast su i fileti ribe, kojih je prošle godine izvezeno za 43.000 evra, a ove za 2,3 miliona. Po podacima Svetske trgovinske organizacije, dobri rezultati ostvareni su i u kategoriji sušene i dimljene ribe, a ukupan izvoz ove godine utrostručen je u odnosu na isti period lane, odnosno porastao je s 1,9 milion evra na 5,3. Glavna izvozna tržišta su Danska, Francuska i Italija.
Kako objašnjava predsednik Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije Krum Anastasov, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija ima kvotu za izvoz 60 tona šarana na tržište EU po povoljnim uslovima. Ukupna godišnja proizvodnja ribe u Srbiji je oko 8.500 tona, što je oko 20 miliona evra, a izvoze se i manje količine prerađevina.
– Kada uključimo i riblje konzerve, mi uvozimo trostruko više nego što proizvodimo. Mislim da su takvi rezultati posledica toga što neke firme uvezu ribu, koja se dorađuje ili ne, i onda se distribuira dalje za evropsko tržište – objasnio je Anastasov.
Podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da svih 11 srpskih kompanija koje imaju dozvole za izvoz ribljih proizvoda ili prerađevina na tržište EU ispunjavaju standarde za plasman na to tržište. Međutim, među njima je malo onih koji se zaista bave ribarstvom –većinom je reč o klanicama i industrijama za preradu mesa. To bi moglo značiti da one mahom uvoze morsku ribu, prerađuju je ovde ili prepakuju i izvoze na evropsko tržište. Pri tom poštuju stroge evropske standarde, od higijenskih uslova broda koji lovi ribu do legalnosti ulova, a zatim standarde u preradi i pakovanju ribe koja se izvozi na evropsko tržište.
No, samo srpsko ribarstvo, a potvrđuje to i Anastasov, u velikoj je krizi jer neki veliki sistemi počinju da se gase, a proizvodnja ribe se postepeno smanjuje. Na to, tvrdi on, najviše utiče takmičenje velikih trgovinskih sistema koji se međusobno bore za potrošače dampingovanjem cena domaće ribe. On navodi da ne postoji cenovna stabilnost ribe u Srbiji pa je zbog toga maloprodajna cena šarana u vreme najveće tražnje – a to je obično vreme posta – 30 do 40 odsto niža nego u Češkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj. Sve to sprečava brži razvoj ribarstva u Srbiji.
LJ. Malešević
Jedemo sve više, ali...
Jeste da potrošnja ribe u Srbije iz godinu u godinu raste, ali Srbi i dalje jedu tri puta manje ribe od evropskog proseka. Poslednje tri godine troši se između 7 i 7,5 kilograma ribe godišnje po stanovniku Srbije. Od te potrošnje, građani Srbije većinom jedu uvezenu ribu jer je proizvodnja ribe u našoj zemlji mala pa se nadoknađuje uvozom.
Tedenciju kupovine ribe u Srbiji i dalje diktira cena, koja se kreće od 350 do 2.100 dinara kilogram, u zavisnosti od vrste. Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača Srbije tvrdi da je cena ribe visoka i da je to osnovni uzrok zbog čega je građani, iako svesni da je ona zdrava, manje konzumiraju.
– Cena ribe je visoka – kazao je Bogosavljević. – Uvozimo mnogo čak i rečne ribe, iako možemo da je proizvedemo. Srbija ima veliki potencijal u razvoju ribnjaka, koji je, nažalost, još neiskorišćen. S druge strane, teško će se neko ko prima socijalnu pomoć od 15.000 dinara odlučiti za kupovinu ribe.
Mogli bismo izvoziti i svoju ribu
Postoje realni potencijali da se proizvodnja ribe na postojećim ribnjacima utrostruči, a površine pod ribnjacima povećaju najmanje deset puta. Uz stimulativnu politiku države i dobru strategiju razvoja ribarstva, Srbija bi lako mogla od velikog uvoznika postati izvoznik svoje ribe. Izvoz srpske ribe bi se bazirao pre svega na tržištu EU zemalja, koje imaju godišnji deficit od 1.550.000 tona ribe, ali i Rusije, koja godišnje uvozi oko 1.000.000 tona. Sada Srbija proizvodi oko 12.000 tona šarana i oko 1.600 tona pastrmke, odnosno oko 1,8 kilogram po glavi stanovnika. U Srbiji ima oko 200 ribnjaka.