I mi hladno ceđenje za EU imamo

pogledaju mladi preduzetnici. Naravno oni koji se smelo hvataju u koštac s teškim uslovima privređivanja i pokušavaju da razaznaju smisao u opštem privrednom galamatijasu. I pri tome im ide od ruke da naprave valjan proizvod, na dobrobit potrošača koji vode računa o onome što im je na trpezama, da prate svetske trendove i modernu tehnologiju u proizvodnji hrane, a da pritom “poguraju” i lokalne poljoprivrednike s čijih njiva uzimaju sirovinu.   

Jedan od njih je Vladimir Kovač, koji je pre pet godina, u selu Bikić Do kraj Šida, osnovao firmu „Ekovital“, za proizvodnju stopostotnih, čistih hladno ceđenih ulja i namaza od uljanih i drugih kultura. Ne može se reći da je krenuo od nule, jer se njegov otac već bavio time, otkrio još ranije blagodeti tih proizvoda i učio zanat, ali je 2009. Vladimir registrovao novo preduzeće i, uz pomoć i podršku porodice, napravio korak više.

– Nisam se mnogo dvoumio kada je trebalo da donesem odluku čime da se bavim. Razmišljao sam kako je prava blagodet kada možeš od najbližih da dobiješ savet i kada si u poslu kojem su već postavljeni temelji. Konkurisao sam za „start ap“ kredit, registrovao „Ekovital“ i krenuo. Taj sam zajam uspeo da vratim, a sada idem dalje – priča nam Vladimir.

Do tada, bavio se košarkom. Od kuće je otišao kao tinejyer, igrao je za prestižne domaće klubove, neko vreme i za inostrane, a onda je borbu s košarkaških terena preneo na preduzetnički, nimalo lakši. Uz sve peripetije dobro znane svima koji su u tim vodama, uspeo je za kratko vreme da proširi paletu proizvoda iz „Ekovitalovih“ pogona, pa se od nekašanja dva-tri stiglo i do tridesetak.

Tu su hladno ceđeno suncokretovo ulje, pa laneno, lešnikovo, bundevino, slačicino... U poslednje vreme raste interesovanje tržišta i za salatna ulja, pa ih Kovači prave s ukusom nane, ruzmarina... Proizvode i paste, to jest namaze od bundeve, badema, susama, te bundevino brašno, laneno brašno... Najbitnije je to što su u svim proizvodima u stotinu procenata sadržani deklarisani sastojci – laneno ulje je od čistog lana, bez primesa, takođe i lešnikovo, bademovo, slačicino...

– Sve sirovine su domaćeg porekla, tu sa vojvođanskih njiva. Naravno, izuzimajući badem i susam, njih uzimamo u veleprodajama. Na primer, lan već pet godina uzimamo od partnera iz Kucure, s poljoprivrednog gazdinstva koje se uspešno bavi tom proizvodnjom. Lešnici su sa šidskih plantaža, orasi takođe. Slačicu dovozimo iz okoline Bačke Topole i jedino je mi u Srbiji obrađujemo na ovaj način. Preradimo pet do deset tona lana u sezoni, oko tri tone uljane tikve golice... Nastojimo da, kroz preradu, koliko je u našim mogućnostima, doprinesemo unapređenju primarne proizvodnje ovih uljarica i drugih kultura i benefitu lokalnih poljoprivrednika – naglašava  sagovornik “Dnevnika”.

Vladimir ističe da je postupak proizvodnje potpuno prirodan, bez termičke obrade sirovina i bilo kakvih primesa. Proizvodi su kontrolisani i ispitani u kontrolnoj kući SGS, a posebno se vodi računa o lanenom ulju, koje je i najtraženije na tržištu, ali ima prirodnu nestabilnost i kratak rok trajanja pa se stoga proizvodi na mesečnom ili dvomesečnom nivou. Iz pogona u Bikić Dolu, opremljenih pužnom presom za preradu sirovina i prohromskim rezervoarima kapaciteta oko 600 litara, proizvodi su otpremljeni i u Evropsku uniju. Za sada samo u komšiluk, u Hrvatsku, a uskoro će verovatno stići i na druga EU tržišta. Hrvatski kupac je kozmetička kuća kojoj je potrebno lešnikovo ulje - za ulepšavanje.

Slađana Gluščević

Ko voli mešavinu...

„Ekovital“ je među malobrojnim firmama u Srbiji koje prave stopostotna hladno ceđena ulja. Korisno je, međutim, za potrošače da znaju da na tržištu ima i mešavina ulja, kod kojih proizvođač nije u obavezi da naznači procente sirovine. Ako je za utehu, domaći pravilnici, koji definišu ovu proizvodnju, prilično su precizni. Po njima, hladno ceđeno ulje se dobija samo od jedne vrste sirovine, a jestivo nerafinisano ulje je mešavina hladno ceđenih ulja i ne mora da se zna koliko koje sirovine je upotrebljeno.