Изашао нови број часописа српског народног позоришта

Нацизам је био у фокусу пажње Хариса Пашовића када је режирао драмску представу „Мефисто“ Клауса Мана, о чему говори у часопису „Позориште“.

- Млади људи не знају баш пуно о томе. Зато сам пожелео да дамо тај контекст, да се види да је то било највеће зло у историји цивилизације. Без тога, комад нема довољну снагу. Тек са тим контекстом видимо тему – уметност у околностима зла...пошао сам од тога да је нацизам нулта тачка зла ове цивилизације. Ни на који начин нисам желео да смањујем ту димензију. Мене је занимало, у драматизацији коју сам радио сам, да тачно поставимо структуре тог политичког система који је јединствен у људској историји – објашњава Харис Пашовић.

О представи „Магбет“ у режији Никите Миливојевића, часопис нуди изводе из критика Ане Тасић, Соње Ћирић, и Игора Бурића.    Кармен, у новој поставци ове истоимене Бизеове опере, пева првакиња Опере СНП-а Јелена Кончар, која за ту познату јунакињу каже да није заводница, већ да једноставно привлачи, и да је много више од „фам фатал“, и зато је врло важно избећи тај манир. „То је смрт за ову популарну оперу и треба наћи начина да се то избегне јер то само по себи није важно, тај магнетизам долази само као последица“, истиче Јелена Кончар. На ово познато дело још светла баца диригент Александар Којић, у тексту који, парафразирајући речи Данила Киша, има занимљив наслов „Кармен – опера која се не пише некажњено“, и тиме доста објашњава Бизеову судбину. О“Кармен“ такође пише и музиколог Немања Совтић, а о свом послу и ангажману у раду на овој представи говори и костимографкиња Сенка Раносављевић.

На балетску представу „Ана Карењина“ осврће се Ксенија Дињашки, као и Снежана Субић, која на крају закључује да је овај балет у кореографији Крунислава Симића, на музику Чајковског, остварио „несумњиви успех а Толстој још једну потврду да је актуелан, савремен и свевремен; уосталом као и Чајковски“. И речи главних протагониста у овом балету, Ане Ђурић у насловној улози, Андреја Колчеријуа, Самјуела Бишопа и Катарине Кљајић, као и костимографкиње Мирјане Стојановић Маурич, нашле су места на страницама овог броја „Позоришта“.

Још једној костимографкињи, Стани Јатић чији су костими део небројених представа током последњих деценија 20.века, часопис посвећује своје странице, и кроз текст Милене Лесковац подсећа на ову изузетно плодну уметницу и њен огроман опус.

Н. П-ј.