Емиру Кустурици уручена награда „Дејан Медаковић” за мемоарску књигу
Овогодишњем добитнику награде „Дејан Медаковић”, Емиру Кустурици, је у Градској кући у Новом Саду свечано уручено ово признање Издавачког предузећа „Прометеј”, које се додељује од 2008. у част академика Дејана Медаковића, за најбоље мемоарско дело на српском језику.
Стручни жири за доделу награде „Дејан Медаковић“, на челу са др Бошком Сувајџићем, председником, и члановима Миладином Милошевићем и Радованом Поповићем, донео је једногласну одлуку да ову награду за 2022. годину додели Емиру Кустурици, за књигу „Видиш ли да не видим”, у издању Српске књижевне задруге (Београд, 2022), посвећену нобеловцу Петеру Хандкеу.
Награду, која се састоји се од златника са Медаковићевим ликом и свечане повеље, јуче је, у присуству многих званица из јавног живота, као и чланова породице Медаковић, Емиру Кустурици уручио градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, који је у свом обраћању истакао да ће читаоцима ове књиге бити посебно занимљиво како је прецизно, режисерско око Емира Кустурице, видело Хандкеов живот.
- Емир Кустурица је написао богату, слојевиту, узбудљиву, биографску и личну књигу – путопис у животопис Петера Хандкеа. Пред нама је мемоарска публикација, фантазмагоријско штиво, поглед у детињство и застрашујућа дистопија, али изнад свега потресна и узбудљива прича о великом савременику и истинској уметности која надмашује све препреке и баријере идеологизоване и схематизоване савремености - навео је јуче проф. др Бошко Сувајџић, саопштавајући образложење жирија ове награде, и додајући да је то истовремено и књига о властитом одрастању.
Петер Хандке, како је Сувајџић навео, „тај часни, племенити, и изнад свега осебујни јунак Кусутуричиног штива, који често бива на удару светских глобалистичких цензора, у тренутку кад прима Нобелову награду, ипак показује да идеолошка клима политичке подобности не може и не сме бити критериј за оцењивање оне уметности која надвладава кратковека ограничења човековог времена и судбине”.
- Прожета личним опсервацијама и импресијама, у сталном преплитању са литературом, опседнута карактером и описом ходача по жици, на градском тргу/ сајли изнад Вишеграда, са богатим реминисценцијама на филмску уметност, особито на „Небо над Берлином” Вима Вендерса, и Кустуричина књига је путопис. У том путопису централна фигура је њен јунак Петар апостол, спелеолог, истраживач заборављених старина, етичких и естетских. Хандке је частан примерак оних који су поднели највеће жртве у борби за право на своју истину, која не мора нужно бити и једина, јер такве једноумне истине нема, нити је може бити. Хандке је апостол времена у чијим је календарима похрањена сума људске речи у прошлости, као и у будућности - истакао је Бошко Сувајџић.
Књига Емира Кустурице је, како је даље указао Бошко Сувајџић, између осталог и „филозофски трактат, кад и новинска репортажа, путописни бревијар, када и филмски журнал, биографско штиво, кад и мемоарска литература, љубавна исповест, кад и хроника злочина и мржње...”
- Једина ствар у коју сам ја уверен сто посто је да је ова књига паметнија од мене. Људи су данас учинили све да предмете и свет, и ове разне справе буду паметније од свих нас - напоменуо је Емир Кустурица примајући ову награду. - Ја сам почаствован, али искрено, рекао сам да је ова књига паметнија од мене, али мислим да је господин Медаковић управо један од оних који потврђује идеју да заправо сећање на људе из прошлости не могу да покрену општине саме, нити месне заједнице, нити комуне, него те личности могу да се угравирају у историју, и да та гравура остаје пред нашим очима све време. Ја сам вам захвалан на овој награди управо због тога што се ради о једној тако снажној личности чије књиге, да је било среће, посебно „Ефемерис”, доживеле би екранизацију.
Досадашњи лауреати ове награде су Момо Капор, Миодраг Б. Протић, Мирко Демић, Василије Крестић, Радивоје Стоканов, Александар Гаталица, Динко Давидов, Нада Милошевић-Ђорђевић, Љубомир Симовић, Милисав Савић, Александар Ђуричић, Жељко Марковић, Дејан Вукићевић и Жарко Димић.
Издавачка кућа „Прометеј„, коју су основали Зоран и Борка Колунџија 10. јануара 1990, јуче је уједно и обележила 33 године рада.
Н. Пејчић