Шијан у САНУ говорио о својој каријери

Своје продуктивно и свестрано уметничко стваралаштво представио је чувени режисер, дописни члан САНУ, сценариста, писац, предавач и визуелни уметник, а сам програм је водио академик Зоран Љ. Петровић, управник Галерије науке и технике САНУ.

Академик је истакао да овај догађај снимају четворо младих људи са ФДУ на одсеку камере, и онда ће монтирати материјал као трајни видео запис за архиву.

Такође, уприличен је директан пренос сусрета са уметником који је емитован на сајту САНУ.

Шијан је одлучио да упише Академију за позориште, филм и телевизију када је чуо да ће класу преузети чувени Живојин Жика Павловић.

"Прва три филма која су на мене оставили снажан и изузетан утисак јесу "Буђење пацова" и "Кад будем мртав и бео" Живојина Павловића и "Три" Александра Саше Петровића. Нисам сигуран да ли бих уписивао академију да није Жика био на Академији", открио је редитељ Шијан, који је предавао на Академији уметности управо са Павловићем 1995, да би прешао на ФДУ од 1997. године.

Шијан је режирао неколико најпопуларнијих антологијских српских играних филмова - “Ко то тамо пева” (1980), “Маратонци трче почасни круг” (1982) према сценарију драмског писца Душана Ковачевића, “Давитељ против давитеља” (1984) са сценаристом Небојшом Пајкићем, као и пројекте - “Како сам систематски уништен од идиота” (1983) и “Тајна манастирске ракије” (1988).

Последње две деценије је мање стварао, те се у филмографији могу наћи тек остварења - “Сироти мали хрчки 2010” (2003) сценаристе Гордана Михића, ТВ филм из два дела, као и “С.О.С. - Спасите наше душе” (2007).

Како је објаснио режисер, култни филм "Ко то тамо пева" је прво био понуђен колеги Горану Паскаљевићу, у виду ТВ сценарија.

Ипак, недавно преминули редитељ је тада ионако имао план да реализује филм "Земаљски дани теку", тако да је Шијан добио да ради тај свој први филм и проширио га да буде за биоскопе.

"Велика продукција је радила мој први пројекат, која је већ снимила "Неретву" и "Сутјеску", и тако сам лако добио све те сјајне глумце за филм. Вероватно су им из те продукције обећали да ће даље радити још неке спектакле као ти наведени, тако да су прихватили за те мање улоге код мене, и надали се да ће их звати за озбиљније хонораре", открио је Шијан.

Такође је напоменуо да је почетак снимања одлаган и померан, јер је био заинтересован Љубиша Самарџић да глуми, али како је већ играо у једном филму Милана Јелића, желео је паралелно да ради на оба, први дању, други ноћу, од чега су одустали.

Аутобус из филма је већ био спреман за познати филм "Окупација у 26 слика" Лордана Зафрановића.

"Филм "Ко то тамо пева" није имао славно прво приказивање. Било је то за уметничко веће са доста људи у пуној сали и баш нико се није насмејао ниједном током филма. Питао сам се у чему је проблем", казао је Шијан.

Ипак, славни филм се приказивао у иностранству, што је за Шијана била највећа награда, јер се ретко у то време дешавало да југословенски филм буде откупљен за страно тржиште, осим да иде на фестивале.

Такође је проглашен међу 100 најбољих филмова свих времена у првих 100 година филма и био је на програму "Кан класик" на Канском фестивалу.

Светска критика је говорила да оно што је Алфред Хичкок за трилере, то је Слободан Шијан за црне комедије.

Уметник је и аутор неколико књига о филму и запажених изложби и раније филмских фанзина - летака.

Поред биоскопских хитова, Шијан у свом опусу има и телевизијска остварења: “Градилиште” (1979), “Инг. угоститељства” (1979, кратки филм), “Кост од мамута” (1979), “Најлепша соба” (1978), “Шта се догодило са Филипом Прерадовићем” (1977, ТВ филм), “Похвала свету” (1976, кратки ТВ филм), “Све што је било лепо” (1976, ТВ филм) и “Сунце те чува” (1975, кратки ТВ филм).

Редитељ и професор Шијан је рођен 1946. године у Београду, где је дипломирао сликарство на Академији ликовних уметности (1970) и филмску режију на Факултету драмских уметности (1975).

Добитник је и многих домаћих и међународних признања за своја значајна филмска остварења и сматра се да је један од ретких аутора који је спојио уметнички дух и комерцијални успех.

Тренутно је у току реализација његовог најновијег филма „Буди Бог с нама”, који је инспирисан животом првог српског критичара и теоретичара филма Бошка Токина.

Главног лика тумачи Милош Биковић, а уз њега игра читав ансамбл глумаца - Слобода Мићаловић, Небојша Дугалић, Горан Богдан, Јована Стојиљковић, Сергеј Трифуновић, Момчило Оташевић, Никола Ракочевић, Марко Јанкетић, Денис Мурић, Иван Томић, Милутин Милошевић, Виктор Савић, Андрија Милошевић, и други.

Идеја циклуса предавања „Сусрети са ствараоцима - Мастерклас“ јесте да представи домете актуелних уметника и научника у Србији и подстакне младе да се определе за пут научне и уметничке каријере и омогући им директну комуникацију са истакнутим ствараоцима.