Најтраженији пекари и трактористи

Судећи према потребама тржишта рада, као и општој ситуацији у привреди Србије, један од сигурних избора би могла бити и овдашња Средња Пољопривредно-прехрамбена школа, која се налази и у систему дуалног образовања.

- Традиционално, с обзиром на чињеницу да смо пољопривредни крај, највеће је интересовање родитеља и ученика за општи смер, односно профил пољопривредног техничара, као и за смер ветеринарских техничара, који по правилу служе и као одскочна даска на неки од сродних факултета – каже Иван Петреш, професор теоријске и практичне наставе у овој школи.  – Ради се о четворогодишњим средњошколским програмима, баш као и када је у питању смер прехрамбеног техничара, који је у систему дуалног образовања.

Школа је од свог оснивања позната по великом практичном знању које пружа ученицима, пошто је у саставу школе и велика економија на којој свакодневно ђаци стичу знања која им омогућавају да по завршетку школе потпуно спремни почну са радом, било код послодавца или на властитим, родитељским имањима што је знатно чешће.

- Не чуди што је највеће интересовање за смер пољо-техничара, којих ове године примамо 30, пошто током школовања стичу пођеднако знања из ратарске, повртарске, воћарско-виноградарске, сточарске и цвећарске производње, што им омогућава запослење код послодаваца, али и започињање неког свог пољопривредног бизниса који је подржаван и бројним конкурсима за субвенције покрајине и републике када су у питању млади пољопривредници. Када је у питању прехрамбени смер, битно је нагласити да 12 ученика иде у дуално, што значи да ће они ићи у фирме, фабрике на практичну наставу. У овој школској години ђаци прехрамбеног смера ће имати практичну наставу у млекари „Сомболед“ и фабрици кора и тестенине „Мара“ и за то ће примати и новчану надокнаду, што је и за родитеље и за ученике једна мотивација више. Ипак, најважнија ствар је свакако чињеница да након завршетка школовања ова деца имају шансу да остану запослени у тим фирмама – каже Петреш.

У систему дуалног образовања ће наредне школске године у сомборској Средњој Пољопривредно-прехрамбеној школи бити и ђаци мешовитог одељења које на бази трогодишњег школовања за свет рада спрема будуће пекаре и руковаоце-механичаре пољопривредне механизације, колоквијално речено трактористе.

Према речима професора Ивана Петреша, поред ученика који се определе за смер руковаоца-механичара пољопривредне механизације и сви остали ученици Средње Пољопривредно-прехрамбене школе у Сомбору имају прилику да током школовања стекну и то бесплатно саобраћајну дозволу за „Ф“ категорију.

- Стицање ове дозволе им омогућава управљање трактором са две приколице, а поред тога када се одлуче за полагање за „Б“ или неку другу категорију, биће у прилици да имају далеко мање обавезних часова, што је такође значајна уштеда за кућни buyеt – каже Петреш.

- Ради се о изузетно траженим профилима, па већ на трећој години руковаоци-механичари добијају шансу да раде у пољопривредним предузећима у својим местима, да се тамо покажу и докажу, што им шружа шансу за запошљавање. У систему дуалног образовања са нама сарађује сомборска компанија „Вожд“, у којој ће ови ученици такође имати прилику да раде и зараде yеparac. Верујте, ради се о заиста атрактивној професији, јер, не само да су зараде изузетне, већ је и технолошки напредак пољопривредне механизације довео до тога да ови послови данас мало личе на посао трактористе и механичара пре 20 или 30 година. Данас су трактори, комбајни и остале радне машине климатизовани, компјутеризовани и сателитски навођени, тако да је бити тракториста далеко конфорније и лакше него некада – напомиње професор Петреш.

Мада у самој школи постоји савремена пекара у којој ученици који се определе за овај смер, поред теоријских, стичу и практична знања и будући пекари се образују у систему дуалног образовања. Према речима проф. Петреша и они ће одлазити на рад у сомборске и пекаре у њиховим местима, где ће такође добијати новчану надокнаду за посао за којим тржиште света рада просто вапи, што уједно значи сигуран посао одмах по завршетку средњошколског школовања.

Текст и фото: М. Миљеновић