"Сваки пут кад је било нешто, моје тело је много патило" ОЛГА ДАНИЛОВИЋ после пораза на Ролан Гаросу: ТУЖНА САМ због меча, али не могу да кажем да се НИСАМ БОРИЛА

Од Олге је резултатом 6:4, 6:2 боља била шампионка Вимблдона Маркета Вондрушова.

У овом тренутку, прошло је 35 минута од краја меча, можда не видим све јасно. Тужна сам због меча, али не могу да кажем да се нисам борила и да нисам дала све од себе. Данас није био мој дан. Не могу да кажем да ме негативност овог меча преплавила..., рекла је Олга.

Још није искристалисано какав јој је план за наредни период.

„Још не знам, нисам разговарала са тимом. Имали смо план, али можда се промене због тога што сам далеко стигла овде. Можда одиграм још један турнир на шљаци, па на Вимблдон, а можда одиграм нешто на трави пре Вимблдона."

Олга је деловала нервозно током сусрета, али...

"Постојала је позитивна нервоза. Колико год покушаваш да скренеш мисли, чињеница је да је то осмина финала слема... Искрено, нисам се толико осећала нервозније него против Доне или Колинс... Услови су били потпуно другачији, јако споро. Наравно, мораш да се навикнеш на шта год, лопта нигде не иде, то ме мало фрустрирало – имам неки план у глави, а шта год да радим, та лопта није она моја: јесте отишла где сам желела, али не са тежином коју сам желела."

Шта је потребно да се догоди за нови искорак?

"Стално се прича о искорацима... Ја се трудим да играм најбоље што је могуће на сваком мечу који играм. Континуитет је увек недостајао. У тим тренцуима је то увек фалило.Дај боже да моје тело слуша и да ми да одиграм. Сваки пут кад је било нешто, моје тело је много патило. И овде ме боли, али одиграла сам шест мечева. Није страшно, ништа што ме брине. Треба ми континуитет мечева, рад је ту, али мечеви су фалили. После тога. Колено је ОК."

Причала је и о распореду мечева, времену, које је у Паризу ових дана заиста лоше.

"Нисам баш најсвежија на овом турниру, то се сигурно и видело данас. Ово време је стварно страшно, не зезам се – првих неколико дана смо се зезали, више није ни смешно. Јун, а смрзавамо се, нисам ни понела ствар, имам шортсеве, идем на вечеру као еским. Време није погодно за моју игру, лопта моја нема ту тежину као код сунце... Могла је да пада киша цео дан, па да се одморим."

Има само једну жељу...

"Чим чујем – здрава, кажем – да! Много сам се намучила. Не причам о томе на сва звона, али имала сам много тешке периоде, патила сам... Најгоре је када гледаш на ТВ-у како играју, а ја на овој или оној терапији. Волела бих да имам континуитет играња – нећу рећи да ће онда сигурно нешто да буде, али... Ово је био врхунски турнир, али идемо даље. Волела бих да ми се ранг побољша, наравно."

Олга је против Вондрушове играла на "Сузан Ленглен" стадиону, другом највећем у комплексу.

"Другачије је за мене, али и за противницу. Драго ми је што на велике мечеве одговарам на добар начин, на великим стадионима. То је добро, али лоше је што када дођу мањи терени... Трудим се да уђем у сваки меч исто, јесте друга атмосфера. Када губим овде сет и 5:1, онда не одустајем, а можда те на тим мањим турнирима брже ухвати туга. Лакше је увек играти на оваквим стадионима, него пред троје људи", закључила је Олга.

Даниловићева је овим резултатом на Ролан Гаросу стигла надомак Топ 100.

Дневник/Б92