НА ГРОБЉИМА КОД ЗАДРА ПРОТЕРУЈУ ЋИРИЛИЦУ Линта: Дачић мора да реагује
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да министар спољних послова Ивица Дачић упути најоштрији протест министру спољних послова Хрватске Гордану Грлићу Радману због новог излива мржње према Србима.
Колико је познато први пут један званични орган у Хрватској тражи уклањање ћирилице са надгробних споменика што је супротно Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, Оквирној конвенцији за заштиту националних мањина и Уставу Хрватске.
Директор Комуналног предузећа у далматинској општини Врси поред Задра Зденко Којић тражио је од старије Српкиње у селу Пољица да у року 15 дана уклони ћирилицу са надгробне табле јер Срба у наведеној општини тобоже нема више од трећине од укупног броја становника како формално правно стоји у Уставном закону о правима националних мањина. Допис је упућен Српкињи у Пољици 12. септембра. Ова Српкиња је подигла споменик супругу после његове смрти. На споменику су његово име и презиме исписани ћирилицом што очигледно смета Зденку Којићу и још некима.
Наведена законска одредба, на коју се позива поменути Зденко Којић, може се примијенити кад је у питању само службена употреба српског језика и ћирилице. Међутим, у овом случају гробница је породична ствар и појединац има право да на надгробном споменику напише име и презиме ћирилицом или да се на породичној кући постави плоча са годином када је подигнута и именом оног ко је саградио написаним на ћирилици. Наведене и сличне ствари не могу се регулисати Законом јер се ради о универзалим људским правима.
Линта истиче да је ћирилица неодвојиви део живота и традиције Срба у Хрватској која се у највећој мери не поштује у пракси. Право на ћирилично писмо је стечено право а стечена права по Уставном закону о правима националних мањина и међународним конвенцијама не смеју да се доводе у питање. Потпуно је јасно и то потврђују бројне чињенице да у случају Пољица и широм Хрватске постоји намјера да се избришу трагови постојања српског народа који је деведесетих година прошлог века доживио систематско етничко чишћење. Због тога значајан број преосталих Срба у Хрватској текст на надгробним споменицима преминулих чланова породице исписују латиницом да избјегну проблеме и неугодности.
Линта наводи позитиван однос Хрватске према италијанској националној мањини која у Истри има сва права без обзира што је заступљеност те мањине у само једном граду изнад 33 посто. На пример, у Пули живи само 4 процента Италијана а у Ровињу њих 11 процената а све табле су двојезичне и италијански језик је у службеној употреби. Посебно нико не доводи у питање надгробне споменике на италијанском језику. Такође, на територији читаве Истарске жупаније двојезичност је уведена још 2001. године тј. равноправна употреба хрватског и италијанског језика, премда је по попису становништва из исте године у њој живело свега 14.300 Талијана или око 7 посто становништва.
На попису 1991. године, Пољица је имала 1139 становника, од чега 759 Хрвата (66,6%), 272 Србина (24%), 15 Југословена и 93 остала (неопредељена и непозната). У селу живи свега неколико српских породица.