Novosađani sve češće navraćaju u Futoški park
Prva polovina avgusta oduvek važi za period godine kada se tropske vrućine povlače, a nagla promena vremena znatno utiče na raspoloženje ljudi. Ovih dana, niže temperature obradovale su naše sugrađane, tako da je mnogima lakše što ne moraju da traže dodatno osveženje.
Bazeni i gradske plaže su manje posećeni nego početkom meseca, te se mogu zateći Novosađani koji su izašli na ulice kako bi se prošetali do centra Srpske Atine ili do obližnjeg kafića i restorana.
Za sve ljubitelje prirode, veoma dobar izbor može da bude poseta nekom od parkova koji danas predstavljaju pravo bogatstvo. U budućnosti će potreba za ovakvim ekološkim prostorima i debelim hladom biti veća, jer su iz sezone u sezonu leta sve toplija, pa tako naš grad može da se poredi i sa nekim mediteranskim destinacijama.
Nakon pada temperature, zelenilo Futoškog parka privuklo je više posetilaca nego što je to uobičajeno. Roditelji su sa decom pronašli zanimaciju na skromnom igralištu i tako ispunili slobodno vreme u razgovoru sa svojim kolegama i prijateljima. Ova lokacija je pogodna za sve one koji žele da se opuste, pa tako ima mnogih koji čitaju dnevnu štampu ili doručkuju dok su na pauzi za topli obrok. Mogu se sresti i šetači, koji često žure, ali namerno izaberu da prođu ovuda kako bi nakratko udahnuli svež vazduh. Neretko se mogu uočiti i porodice koje planirano dođu na piknik, te prostrani travnjak parka iskoriste kako bi ručali u miru daleko od gradske vreve i gustog saobraćaja.
Iako park zauzima ogroman prostor i Novosađani vole da dođu ovamo da se opuste, mnogo je onih koji misle da potencijal gradske oaze nije iskorišćen. Tako neki od sugrađana smatraju da je sadržaj za decu isuviše skroman i da bi ovom prostoru dobro došla mala rekonstrukcija. Osim toga, visoke temperature negativno su uticale na kvalitet travnjaka, a može se primetiti i da lišće sve više opada.
Futoški park, površine veće od osam hektara, jedna je od većih i značajnijih gradskih oaza koja je nastala u prvoj deceniji 19. veka. A kako je smešten pored Jodne banje, uvek je imao specijalnu namenu. Ovaj kompleks zaštićen je 1986. godine, tako da je nosilac i kulturno-istorijskog značaja u našem gradu.
Središte parka popunjeno je različitim vrstama visokog listopadnog drveća, koje je i najdominantnije. Stabla se izdvajaju i po svojoj vitalnosti i dekorativnosti. Na prednjem platou mogu se uočiti stari platan i dva stabla tulipanovca, koji su najstariji zabeleženi primerci kod nas. Kako je park veoma prostran, zastupljeni su i visoki četinari, koji tokom cele godine ukrašavaju ovaj prostor.
Tekst i foto:
A. Čegar, D. Klašnja