SPAVAJ S ANĐELIMA Dečak koji je stradao u nezapamćenom nevremenu sahranjen na Almaškom groblju (FOTO, VIDEO)

Njega su na večni počinak ispratili roditelji, braća, rodbina, mnogobrojni prijatelji, drugari i drugarice.

Već oko 14 časova ispred kapele bio je izložen beli kovčeg na kojem je stajala fotografija sa nasmejanim likom malog Jovana. Neutešni roditelji i najbliža rodbina su, skrhani bolom, primali saučešće, a njihov plač i jecaji su prekidali tišinu.

Drugari nastradalog dečaka stigli su na groblje noseći po jednu belu ružu. Uplakani i nemi od bola došli su da se poslednji put oproste od svog drugara čiji je život prekinut na tako surov način.

U trenutku kada je tužna kolona kretala ka grobnom mestu, jedan od braće stradalog dečaka poneo je beli krst. Tihi jecaji čuli su se iz povorke koja je nogu pred nogu, polako pratila dvanaestogodišnjaka do večne kuće.

Pre nego što je njegovo telo položeno u raku, od dečaka se oprostila Olivera Racić, direktorka Osnovne škole „Dušan Radović” koju je nesrećni dečak pohađao.

- 2018. godine ušao si u našu školu sa novom generacijom đaka prvaka. Bio si radoznalo dete koje je volelo sve da zna i koje ni u jednom trenutku nije imalo mira. Bio si mali zvrk koji nije umeo da stane. Imao si toliko snage da neprestano trčiš i praviš razne nestašluke. A ti si samo slušao svoje srce, svoje želje i za tebe nije postojalo nešto što je nedostižno i nemoguće. Tvojim malim i nežnim rukama okretao si svet naopačke. Današnji dan je najtužniji dan u našoj školi. Ja danas stojim ovde sa najtežim zadatkom koji jedan direktor škole može da ima - da se oprostim od našeg učenika - s tugom u glasu govorila je direktorka škole koju je dečak pohađao.

- Dragi naš Jovane, tokom ovih pet godina koliko si bio sa nama, prošli smo razne situacije, ali ovo niko nije mogao da pretpostavi da će se desiti. Nešto je moglo da se ne desi u životu, a nešto je opet neobjašnjivo, a opet dešava se. Sa nečim možemo da se izborimo, a sa nečim da se suočimo. Suočavamo se danas sa tvojim preranim odlaskom iz škole. Trebalo je da u septembru započnemo novu školsku godinu, da nas ponovo nasmeješ svojim nestašlucima i odgovorima, da nas podsetiš koliko je lepo i bezbrižno biti dete. Jer baš takvog te pamtim. Zato je tvoj odlazak jedino nerešiv problem za sve nas. Nema tog koji se protiv toga danas ne buni. Nisi ni zakoračio u život, a već iz njega izlaziš. Mi ćemo te se uvek sećati, naročito tvojih radosnih očiju i širokog osmeha. Tvog trčanja kroz hodnike, naših glasova koji prate tvoje korake i opomunju tebe i drugare. Niko nam te nikad ne može oduzeti, jer ti si ljubav, a ljubav je večna. Volimo te zauvek. Dečače naš, mirno spavaj i neka te anđeli čuvaju - rekla je direktorka dok je majka dečaka kroz plač prozborila: „Spavaj s anđelima“.

Jedan od prijatelja porodice rekao je za „Dnevnik” da se svi trude da pomognu roditeljima stradalog dečaka koji su neutešni.

- Još smo svi u šoku. Oseća se neka praznina. Njegovi najmiliji ga i dalje očekuju na vratima, ali njega nema... Ne zanm kako, ali će Valentina i Steva morati da nađu snage da se izdignu i budu jaki zbog ostale dece pored tuge koja je neizmerna. Tu je i rodbina, familija, ali i mi prijatelji i komšije koji ćemo im se naći ne samo u ovm preteškom trenutku, nego i dalje u životu... - kaže naš sagovornik.

Prema rečima jedne komšinice Jovan je bio druželjubivo i razdragano dete koje se rado igralo napolju sa svojim drugarima. - Bio je duša od deteta, tako mio i drag. Veseo, živahan, sportski tip...  Uživao je da se igra napolju sa svojim drugarima, a ne da provodi vreme za kompjuterom - ispričala je kroz jecaj komšinica koja je sa Klise došla na Almaško groblje da se oprosti od, kako kaže, Joce.

Podsetimo, Jovan V. je stradao u petak uveče ispred zgrade svoje tetke. On je, prema našim saznanjima, tog dana oko 18 časova otišao kod drugara da se igra i tamo je ostao tokom oluje. Kada se nevreme smirilo, krenuo je kući i na putu do kuće, kako se pretpostavlja, hteo da svrati do tetke da joj se javi.

Prema rečima žitelja ulice Mandušića Vuka, gde se desila tragedija, verovatno se u želji da pokuca tetki na prozor, koji je u prizemlju, rukom naslonio na strujno sanduče koje je bilo pod naponom.

Ođednom se prolomio vrisak i svi su izleteli napolje. Videli su nesrećnog dečaka kako se trese i odmah pritekli u pomoć. Jedan od komšija je uzeo lopatu kako bi odvojio dete od strujnog kola. Odmah su shvatili da nema pulsa, da ne diše i počeli sa reanimacijom. Ubrzo je došla i Hitna pomoć koja je nastavila da ga oživljava, ali na žalost dečaku nije bilo spasa. Kako je za naš list potvrdio portparol Hitne pomoći doktor Zoran Krulj, njihova ekipa je po prvom prioritetu intervenisala po prijavi građana u 20.30 časova u ulici Vuka Mandušića kod broja 34.  Preduzete su sve mere kardio-pulmonalne reanimacije, ali je uprkos tome dečakje preminuo. Smrt je konstatovana u 21.45 časova.

D. N.

Foto: Dnevnik