За сваки уложени евро филмаџије врате девет

“Предстража” је први страни филмски пројекат који је комплетно произведен у Србији и обухватио је снимање, продукцију и пост продукцију.  

Више од 250 филмских професионалаца из Србије радило је на продукцији овог филма, а Делвин , који је познат и као продуцент блокбастер хитова “ Дан незавиности” , “Патриота” и “ Годзила” , изјављује да је задовољан условима рада и филмском екипом, али и изузетним филмским подстицајима које Србија нуди.

- Ваша земља има изванредне филмске професионалце и најбоље услове за снимања у овом делу Европе. Целокупни тим професионалаца из Србије који је радио на серији “ Предстража” ангажован је и на мом новом филму. Такође, подстицаји које даја држава функционишу беспрекорно – изјавио је пре два дана Делвин у Влади Србије додајући да је Србија сјајно место за рад и наду да ће многе филмације ускоро почети у њу да долазе.

Долазак овог, а и многих других, страних филмаџија у Србију је резултат ефикасног и успешног програма филмских подстицаја које је Влада Србија увела 2016. године. Премијерка Владе Србије Ана Брнабић истиче да се буџет за филмске подстицаје  из годину у годину повећава јер су постигнути резултати задовољавајући како у погледу наших људи се ангажују на овим пројектима, тако и у висини инвестиција које од снимања стижу, а уз све то промовише се Србија у свету као привлачна дестинација за производњу добрих и квалитетних филмова.

Иначе, у буџету Србије за ову годину за филм је издвојено скоро 17 милиона евра  односно две милијарде динара  динара. Од тог износа за Филмски центар Србије за филмско стваралаштво издвојено је 1.105.040.000 динара, а за подстицаје за филм 900.000.000 динара. Подстицаји се односе на игране филмове, ТВ серије, документарне и анимиране филмове, наменске филмове, рекламе и визуелне ефекте. У њима могу учестовати и домаће и стране продукције којима се враћа 25 одсто уложених средстава у снимање у Србији.

Када је пре три године Влада Србије доносила уредбу о постицају филмаџија, како страних тако и домаћих, постојала је рачуница да се на сваки потрошени долар или евро на продукцију кроз економију привлаче 5-6 долара односно евра.  Брзо се показало да је рачуница оправдана јер је прошле године наша филмска индустрија била најуспешнија у новијој историји. Само у буџет Филмског центра Србије лане се слило 1,1 милијарда динара, што је скоро 10 одсто више него годину раније. Последњи подаци показују да су резултати чак и бољи од очекиваних и да се на динар који додељује Министарство привреде враћа девет.

Од подстицаја страним  филмаџијама наредних година очекује се још више новца јер на то указује искуство Чешке, Мађарске, Хрватске и других европских државама које већ извесно време бележе значајна средства управо од филмаџија из целог света. Прва је прави бум инвестиција страних филмских продукција имала Чешка, а након ње Мађарска и Хрватска. Највише од свих последњих година зарађује Мађарска јер се у њу прошле године “слило” 450 милиона евра од снимања страних филмова.

Груба рачуница показује да од када је Србија пре три године усвела уредбу о подстицају кинематографије, стране компаније уложиле су 2,1 милијарду динара односно 16,6 милиона евра. Мањи део тог новца припао је локалним самоуправама на чијим локацијама су снимани филмови, свој део колача добили су српски филмски радници, а посла и зараде било је и за локално становништво које је док је снимање трајало имало дневнице и на тај начин зарађивало.

Ниске цене, једноставне процедуре, лако доступне локације за снимање и квалитетни, па може се рећи и јефтини филмски радници у Србији привлаче све већи број страних продукција, а све то јесте разлог што су протеклих неколико година познати европски и холивудски редитељи и глумци походили Београд. Према грубој рачуници, Србији су на годишњем нивоу остављали око десет милиона евра.

Љ. Малешевић