Србија подиже пет властитих соларних електрана

„То значи да ће стратешки партнер, поред изградње соларних електрана и батеријских система за складиштење електричне енергије, бити у обавези да изврши све остале потребне активности, као и да изгради сву осталу инфраструктуру”, наводи се у одлуци Владе. 

Циљеви овог пројекта, како се наводи, јесу енергетска транзиција и испуњавање међународне обавезе Србије у складу са Законом о коришћењу обновљивих извора енергије, одговарање на актуелну енергетску кризу у Европи, праћену екстремно високим ценама електричне енергије и осталих енергената и елиминисања потребе за увозом електричне енергије. 

Стратешки партнер треба да изради техничку документацију неопходну за реализацију пројекта, као и да припреми терен за постављање соларних електрана и батеријских система и изгради потребну инфраструктуру. Пројекат се састоји из две компоненте: соларне електране и батеријски системи. Соларне електране биће укупне инсталисане снаге 1.000 MWac (односно 1.200 MWdc). 

Како би се обезбедила што већа равномерност производње електричне енергије, укупна инсталисана снага мора бити распоређена у пет или више независних соларних електрана. Локације на којима ће се налазити соларне електране као и број и инсталисану снагу сваке појединачне соларне електране предложиће стратешки партнер. 

Како би се остварила већа производња електричне енергије, посебно у периодима дана када је цена енергије знатно већа од просечне (јутарњи и поподневни сати), соларни панели треба да буду постављени на системима са једноосним праћењем кретања сунца. Соларне електране, односно системи за једноосно праћење, треба да буду опремљени софтвером за оптималну производњу електричне енергије. 

Генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић каже да то предузеће планира да, заједно са Електропривредом Србије или неким другим партнерима, изгради гасну централу. 

„Сада размишљамо о томе да можда заједно са ЕПС-ом или неким другим партнерима кренемо да градимо и неку гасну централу. Треба да завршимо проширење Банатског двора, вероватно га нећемо више проширивати само на Банатски двор него на суседно лежиште Честерег, па неће бити 750 милиона кубних метара гаса већ 1,5 милијарди„, рекао је Бајатовић за Танјуг говорећи о новим пројектима „Србијагаса”. 

Такође, ЕПС, као власник ових електрана, треба да добије одговарајућу софтверску платформу и стручно знање за спровођење квалитетне краткорочне прогнозе производње ових електрана. 

Батеријски системи за складиштење електричне енергије, укупне инсталисане снаге од најмање 200 MW и способности акумулације најмање 400 MWh електричне енергије, биће распоређени на једној или више стратешки важних локација у оквиру електроенергетског система Србије. Локације на којима ће се налазити батеријски системи за складиштење електричне енергије предложиће стратешки партнер. Батеријски системи треба да буду опремљени одговарајућим софтвером, којим ће се оптимизовати употреба ових постројења кроз пружање системских услуга и услуга балансирања. 

С обзиром на то да ће ЕПС бити потпуни и једини власник пројекта, сви изграђени производни капацитети и припадајућа инфраструктура, осим делова постројења за прикључење, који према прописима морају бити предати у власништво операторима преносног или дистрибутивног система, биће укључени у производни портфолио ЕПС, наводи се у одлуци. 

Сва произведена електрична енергија соларних електрана и услуге остварене батеријским системима, биће интегрисани у оперативне планове ЕПС-а. Одлуку о престанку рада соларних електрана и батеријских система, по окончању њиховог економског животног века, донеће ЕПС. 

Рок за реализацију пројекта је од четири до пет година, а у одлуци стоји да је период на који се уговор закључује од шест до седам година. У циљу реализације овог пројекта формирана је и Радна група, чији је председник министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић.