Станић: Одлука о прикључењу - највиши српски интерес
НОВИ САД: Председник Матице српске, иначе најстарије културне институције српског народа, Драган Станић сматра да је одлука Велике народне скупштине у Новом Саду, одржане 25. новембра 1918. године, о прикључењу Краљевини Србији, показала изразиту усмереност ка интегрисању српског политичког и државног простора.
Национална самосвест Срба из Баната, Бачке, Барање и (накнадно) Срема јасно је декларисана одлуком о присаједињењу Србији, а то је неоспорно најважнији политички став који је Велика скупштина у Новом Саду донела, истиче Станић у ауторском тексту, објављеном на сајту војвођанског јавног сервиса.
То није био само “српски” интерес, већ и интерес свих, како словенских, тако и несловенских народа Баната, Бачке и Барање, некадашњих делова Аустроугарске, каже Станић, поводом стоте годишњице присаједињења Војводине Србији.
Свим тим интересима других народа гаранције треба да пружи управо српска држава, а у њу су полагане велике наде. Овакав став садржи веома јасну поруку о природи политичког система који Срби и други словенски народи у Банату, Бачкој и Барањи од Србије очекују, рекао је Станић.
Prеthodno искуство политичког живота у Краљевини Србији, посебно за време краља Петра И Карађорђевића, обезбеђивало је, наиме, пуна уверавања у погледу слободе, равноправности, напретка у сваком правцу, сматра Станић.
С обзиром на то да ни Срби ни други словенски народи нису могли да за себе обезбеде пуне националне слободе у Аустроугарској, то су очекивања од Србије била сасвим природна и реална. Све то јасно показује како Срби са простора Аустроугарске чином свога националног уједињења нису остваривали никакве искључиве, себичне интересе него су се здушно залагали и за интересе других народа који нису пуну националну сатисфакцију могли да доживе у црножутој монархији, објашњава Станић.
Станић каже да “из свих процеса који су уследили после 1918. године, могли бисмо и морали извући одређене закључке и поуке”.
Од краја Првог светског рата Срби су у националном смислу много тога изгубили, па би примарни задатак био да се сада, кад се намеће један нови облик наднационалног интегрисања (Европска унија, глобализација, постмодерно доба), у доброј мери врате оним искуствима с којим су ушли у годину 1918, истиче Станић.
У све будуће наднационалне интеграционе процесе, додаје он, Срби треба да улазе искључиво са пуном свешћу о националној целини којој припадају.
То значи да увек треба будно да пазе на то како се ти процеси наднационалне интеграције рефлектују на национални корпус, те да избегавају све оне аспекте тога процеса који тај национални корпус на било који начин угрожавају, напомиње он.
Све крупне одлуке (питање Косова и Метохије, могућност уласка у Европску унију, однос са НАТО пактом и сл.) треба искључиво доносити на темељу постигнутог националног консензуса, додаје он.
После многих пораза које смо доживели у миру, време је да такве поразе почнемо да претварамо у победе. За тако нешто потребно нам је ваљано стратешко осмишљавање, добра организованост и чврста одлучност да се замишљени циљеви реално и остваре, закључио је Станић за РТ Војводине.
На новосадском скупу, 25. новембра 1918. године, на ком су поред Срба, били присутни и представници Буњеваца, Словака, Русина и других мањина, одлучено је да се Бачка, Барања и Банат директно присаједине Србији, што се сматра једним од најзначајнијих, и за српски народ у целини свакако кључних догађаја целокупне историје.
