Сомбор: Спретни прсти одбили обуку

и при томе на евиденцији Националне службе за запошљавање има 7.420 регистрованих који траже посао, вест о отварању било каквог новог погона изазове потпуно разумљиво интересовање јавности. Тако је у последњих неколико дана одавно апатично тржиште радне снаге распламсала информација да се у првом кварталу следеће године, тачније марту 2016. може очекивати почетак рада погона реномираног немачког индустријског гиганта „ЕБМ Папст”, као резултат њихове браунфилд инвестиције у хале овдашњег угледног предузећа „Ремонт Комазец”.

Ово је први индустријски погон који се отвара у Сомбору, након већ поодавно заборављеног отварања фабрике „Калцедонија”. Како је капитал плашљива „зверка”, а компаније са таквим реномеом, какав иде уз „ЕБМ Папст”, исувише озбиљне да би се готово естрадно разбацивале великим речима и обећањима, о инвестицији се може више сазнати тек посредно. Наиме, у овом моменту на деветонедељну обуку у погонима гиганта који има 18 фабрика и готово 15.000 запослених широм Европе и света, може рачунати тек 16-торо, већином младих Сомборски и Сомбораца који ће радити на производњи електромотора. Од потенцијалних кандидата се тражила такозвана фина моторика прстију, те не чуди да су својеврсну предност на тестирању имали потенцијални будући радници женског пола. - Заиста нисам могла да верујем када су ме позвали из Националне службе за запошљавање на разговор поводом могућности да добијем посао - прича једна од младих Сомборки која је имала ту срећу да одговара захтевима будућег послодавца, а која не жели да открива идентитет. - Знате, увек слушамо како се у Србији добија посао само преко неке везе, политике или захваљујући корупцији. Немам никакве протекције, нико кога познајем се не бави политиком, а новца за корупцију, и да желим у тако нешто да се упустим, немам.- каже саговорница „Дневника”.

Од ње сазнајемо да су разговоре са кандидатима обављали директори словеначке афилијације „ЕБМ Папст”, тачније њихове кћерке фирме „Идриа моторс” чије је седиште у Церкници.

- Још више ме је изненадила реакција неких од девојака и момака који су такође позвани на разговор и тестирање, а који су одбили да оду на обуку не би ли се оспособили за почетак рада, предвиђеног за први дан марта следеће године. При томе се ради о мојим вршњацима који још нису засновали властите породице, дакле немају обавезе такве врсте - разочарана је ставом својих вршњакиња и вршњака ова Сомборка.

Према незваничним информацијама, најновији, у Сомбору жељно очекивани инвеститор, је разматрао још неколико, пре свега војвођанских, градова као своју потенцијалну дестинацију, али је у својеврсној трци са Новим Садом, Суботицом и Бачком Паланком, прошао Сомбор захваљујући предиспозицијама понуђеног простора и професионалности „Ремонт Комазеца”. Од малог почетног броја запослених важнији је податак да у Сомбор долази један од водећих светских произвођача електромотора и вентилатора основан 1963. године у Мулфингену у немачкој савезној покрајини Баден Виртенберг. И сам је својевремено израстао из скромног породичног предузећа са свега 35 запослених, а данас има годишњи промет од преко три милијарде евра. По броју запослених, мали сомборски погон, у наредне две године би требао, како се најављује, да пружи шансу за остварење егзистенције за породице до 200 нових радника.

Светски стандарди

Док се прва група изабраних младих радника увелико спрема за пут на обуку у погонима „ЕБМ Папст” у Словенији и Немачкој, ужурбано се приводе крају и радови на производној хали у Сомбору, која се налази у Коњовићевој улици. Мада је претходним улагањима самог „Ремонт Комазеца” хала већ била реновирана, додатна улагања су била неопходна како би радни простор будуће фабрике испунио све светске стандарде.

Срби из Румуније у Препарандији

Делегацију Савеза Срба у Румунији дочекао је заменик декана Педагошког факултета у Сомбору, продекан проф. др Саша Марковић и представио рад ове високошколске установе.

Сународници су обишли историјске и уметничке збирке у здању Препарандије, а у Градској библиотеци представили изложбу „Арадска тврђава – српски логор у Првом светском рату“ и филм „Срби у Румунији“.

Коментари на буџет пре одлуке

У покушају да процес креирања градског буџета учини што транспарентнијим, али и да га приближи својим суграђанима, из сомборске локалне самоуправе су одлучили да позову своје суграђане на локални буџетски форум, односно јавну расправу о буџету за 2016. годину. Позив житељима и пореским обвезницима Сомбора и његове околине да присуствују расправи заказаној за данас у 12 сати у Великој сали Скупштине града упућен је , како кажу у Градској управи, са намером да се питањима, коментарима и сугестијама допринесе квалитету дискусије, док ће закључци са овог догађаја помоћи одборницима варошког парламента приликом доношења коначне одлуке о буџету за предстојећу годину.

Како се очекује на данашњој јавној расправи о градској каси за следећу годину присутнима ће се више информација понудити представници Града и Одељења за финансије Градске управе. Они ће представити приходну страну планираног буџета, као и планиране расходе за идућу годину, а поред тога биће образложени развојни пројекти који су ушли у буџет, као и друге ставке.

Како се истиче у јавном позиву на ову јавну расправу, она је намењена свим заинтересованим грађанима, представницима бизнис заједнице и медија, а посебно представницима удружења грађана које овдашње власти позивају да критички прате реализацију буџета у наредној години. Занимљива чиљеница је свакако и то да се цео овај пројекат одвија у сарадњи са НАЛЕД и Балканском истрачивачком мрежом (БИРН) на чија је поједина јавна иступања велике примедбе имао и врх Српске напредне странке, која је и у Сомбору стожерна партија актуелне владајуће већине.

Управо кроз сарадњу локалне самоуправе, НАЛЕД-а и БИРН-а, по узору на многе развијене локалне заједнице, ове јесени су становници Сомбора и његове околине већ имали прилику да утичу на трошење градског новца. Кроз организацију анкете Сомборци су могли директно да предлажу како ће се потрошити део новца из локалног буџета, а путем гласања и да се одлуче за онај пројекат који је према њиховом мишљењу од највеће важности за локалну заједницу. Гласање је организовано је 13. новембра на Тргу Светог Ђорђа и у канцеларијама сеоских месних заједница, а у њему је учешће узело више од 1100 грађана. Од пет предлога који су се искристалисали као најсмисленији, највише гласова (437) освојио је предлог пројекта за партерно уређење простора испред Месне канцеларије у Станишићу са уградњом урбаног мобилијара, који ће пројекцијом градске касе за предстојећу годину бити финансиран са милион динара.

Туристичка понуда на интернет страници

У просторијама Едукативног центра Пољопривредне стручне службе у Сомбору, одржана је конференција Дунавско-панонске микрорегије, о унапређењу постојеће туристичке и културне понуде градова и општина – чланица микро регије, али и других потенцијалних градова партнера из региона. Поред представника града Сомбора и општине Апатин, конференцији су присуствовали представници Осијека, Белог Манастира и Валпова из Хрватске, те Баје, Мохача и Печуја из Мађарске.

Присутнима се обратио Владислав Живановић, заменик градоначелника Сомбора нагласивши посебно да су активности Дунавско-панонске микро регије заинтересовале и она места, која првобитно нису учествовала у њеном формирању, што је значајна потврда исправности планова и идеја које су представљене на конференцијама у Баји, Сомбору и Осијеку.

- Имамо договор да се обједини туристичка понуда свих чланица микро регије и представи прво преко заједничке интернет странице на којој ћемо свим заинтересованим туроператорима у земљама окружења али и шире, већ од јануара понудити једнодневне и вишедневне туристичке понуде – рекао је Живановић.

На конференцији је било речи и о учешћу чланица ДПМР у прекограничним конкурсима и коришћењу средстава из претприсутпних (ИПА) фондова. Према речима Владислава Живановића, Сомбор, а самим тим и микро регија, добили су подршку ресорног Министарства, које сматра да је развој туристичке понуде у Горњем Подунављу, као јединственој заштићеној природној целини од изузетног значаја за туристичку понуду Србије.

Поредећи ситуацију у Мађарској где на сваких 20 до 30 километара постоји бања или купалиште, Живановић је подсетио на неискоришћеност термалних вода са наше стране границе.  Своје виђење заједничке туристичке понуде, али и своје појединачне предлоге и конкренте идеје изнели су представници Баје, Осијека, Валпова, Белог Манастира и Апатина.

Књиге и осмеси за другаре

Новогодишњи хуманитарни караван који је кренуо на своју добротворну мисију кроз 10 градова ради прикупљања књига за децу без родитељског старања, за своју полазишну тачку је одабрао Сомбор. У овој акцији, а у сарадњи са републичким Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, компанија „Кока Кола” је преуредила по једну просторију намењену за дечије дружење, раст и обогаћивање знања кроз читање у домовима широм Србије којима ће бити упућена и донација у књигама по завршетку каравана 1. јануара 2016. године. Када је реч о Сомбору, прикупљене књиге, након завршетка целе акције биће дистрибуиране Дому за децу и омладину „Мирослав Мика Антић”.

Бројни посетиоци каравана, који су махом били деца и омладина, на централном сомборском Тргу Светог Тројства су имали прилику да се одлично забаве уз дечју представу, наступ домаћих Јутјуб звезда, концерт финалиста Икс-фактора, као и да се сликају са Деда Мразом, а најмлађи који су донели књиге; добили су и симболичан поклон. Новогодишњи караван је у Сомбору прикупио велики број књига, а значајну подршку дале су школе „Иво Лола Рибар“, „Никола Вукићевић“ и „Аврам Мразовић“.

„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подржава компаније и предузећа која добровољно надилазе своје економске циљеве и хуманитарним активностима се укључују у решавање друштвених проблема. Због тога Министарство са задовољством учествује у новогодишњем хуманитарном каравану”, саопштило је ресорно министарство, изражавајући захвалност свакој компанији која препозна значај друштвене одговорности.

- Захваљујемо грађанима Сомбора који су се у великом броју одазвали нашем позиву да дођу на караван, подрже нашу добротворну мисију и помогну да малишанима у домовима ове новогодишње празнике учинимо лепшим. Велику подршку овој акцији пружили су нам издавачка кућа „Лагуна“, као и компаније „Кенон” и „Дексико”, као партнери каравана - изјавила је Милица Стефановић, представница компаније „Кока Кола”.

Преполовљена цена

АЛЕКСА ШАНТИЋ : Агенција за приватизацију јуче је поново огласила продају 70 одсто капитала пољопривредног комбината „Алекса Шантић” из истоименог села код Сомбора, по почетној цени од 400.000 евра. Отварање понуда заинтересованих купаца је 20. јануара 2016. године.

Претходна продаја 2. децембра ове године, према којој је почетна цена овог пољопривредног комбината била 802.000 проглашена је неуспешном , јер није стигла ниједна понуда. Део имовине, односно, земљишни посед овог предузећа продат је у априлу ове године за око осам милиона евра фирми „Агрисер” у власништву италијанске компаније „Фереро”. Купац се тада обавезао на преузимање 40 радника као и на инвестиционо улагање у засаде лешника на око 700 хектара.

У овом заправо другом приватизационом кораку продаје се „Алекса Шантић” као право лице у чији капитал улазе и две фарме свиња са 6.000 грла стоке, силос капацитета 18.000 тона житарица и подно складиште капацитета 6.000 тона, мешаона сточне хране, сушара...  Заправо, након што је италијански „Фереро” купио њиве, што се сматрало највреднојом имовином „Алексе Шантића”, најављивало се да нико неће хтети да купи „рестлове” или да ће бити тешко наћи онога ко ће пристатити да купи фарму и остале објекте и самим тим преузме многе дугове који су остали за други корак приватизације.

Милић Миљеновић