Обустављен стечај у „Беохемији–Инхем”

сазнаје „Дневник“. Судија Милан Пајташев потврдио је јуче за наш лист да је одржано рочиште ради разматрања и гласања о плану реорганизације, који је поднео менаyмент фабрике за производњу прашкастих и течних детерyената.

-У свим класама, с убедљивом већином, повериоци су изгласали план реорганизације, тако да није преостало ништа друго него да буде донето решење о обустављању стечаја - истиче Пајташев, уз напомену да су на ову одлуку уложене две жалбе поверилаца, који се нису сложили са планом реорганизације, и да ће о њима одлучивати апелација.

На наше питање ко ће контролисати да ли се предложени начин реорганизације „Беохемије – Инхем” одвија по зацртаном плану, судија Пајташев је одговорио да је самим планом предвиђено формирање тела, у којима ће седети повериоци, махом представници банака, који ће се тиме бавити.

Пословодство „Беохемије - Инхем“ је прошле године предложило покретање стечајног поступка у фабрици како би били превазиђени озбиљни пословни проблеми у које је запао произвођач познатих робних марки, као што су „спин“ и„дуел“. Упозоравано је да би, у случају да не буде изгласан унапред припремљени план реорганизације, који је у међувремену пар пута дорађиван, постојала реална опасност да погони стану са радом и да се прогласи банкрот предузећа, као и да имовина буде распродата да би била намирена потраживања поверилаца. Како ова фирма у већинском власништву београдског бизнисмена Жељка Жунића дугује банкама, држави, добављачима и запосленима ова фирма, близу 28,7 милијарди динара, и да је дуг потпуно несразмеран вредности имовине од 1,3 милијарде, јасно је да повериоцима више одговара да фабрика настави са радом. Јер, уколико би банкротирала, повериоци би били намирени распродајом њене имовине, што значи да би многи међу њима остали „кратких рукава”.

Многе је, иначе, изненадила вест о пословним недаћама фирме о којој се до тада говорило само у суперлативима. Кад је наступила криза „Беохемија - Инхем” је морала да се финансира из скупих краткорочних кредита, повећа рабате трговини, продужи рокове плаћања… Стога и не чуди да су бројне банке управо највећи повериоци, а међу њима предњачи Европска банка за реконструкцију и развој.

Ж. Балабан