Купци пецају рибњак
СЕЧАЊ: Стечајна управница „Транспетрола” Драгица Арсић заказала је за 10. март продају овог сечањског предузећа, као правног лица, при чему је у огласу, као најважнија имовина, наведен неукњижени
рибњак за узгој конзумног шарана. Почетна цена рибњака на јавном надметању износи приближно 142 милиона динара.
Овим ће бити настављена распродаја имовине некада веома успешне фирме, након што су продати силоси и складишта, смештени на самом улазу у Сечањ. Њих је купила новосадска фирма „Агроглоб” за 273 милиона динара, што је било дупло више од почетне цене исказане на јавном надметању. За објекте за пријем, сушење и складиштење житарица у Сечњу и Сутјесци, чија је стартна цена износила око 133 милиона динара, били су заинтересовани и новосадска фирма „Агротрејдинг” и Рајфајзен банка, али је „Агроглоб” одмах у старту удвостручио цену, тако да су се конкуренти повукли из ове тржишне утакмице.
Том приликом на продају је понуђена и бензинска пумпа „Маја”, по почетној цени од 17,4 милиона динара, међутим нико није био спреман да плати толику суму да би преузео овај објекат. Уместо тога, продато је још пет камиона из возног парка „Транспетрола”. На продају јавним надметањем није понуђен једино рибњак према Сутјесци, за неке пословно најзанимљивији производни део поменуте фирме, јер се, по речима Драгице Арсић, делом налази на земљишту у државном власништву, што је представљало проблем. Међутим, после процене вредности рибњака, који се простире на око 400 хектара, и отклањања препрека, одлучено је да и он буде продат.
Стечајни поступак у „Транспетролу” отворен је у јесен 2011. године, по решењу Привредног суда у Зрењанину, а на захтев Земљорадничке задруге „Мркшићеви салаши” из Српског Итебеја. Тада је обелодањено да предузеће повериоцима дугује 16 милиона евра, чак три пута више него што је процењено да вреди његова имовина. Сувласник сечањског предузећа Бранко Самарyић поднео је план реорганизације који, ипак, није усвојен, пошто га нису подржали повериоци, тако да је стечајном судији Радомиру Радојчићу преостало једино да прогласи банкрот овог пољопривредног колектива. Претходно је стечајна управница констатовала да план реорганизације није изводљив и да не садржи трошкове производње и реалне изворе за њено финансирање.
Иначе, дешавања око „Транспетрола”, по многима, представљају једну од највећих афера у пољопривреди Баната. Повериоци веле да су остали ускраћени за милионе евра и питају како је могуће да огромне количине пшенице, кукуруза, ђубрива и осталог материјала, које су само складиштене у силосима „Транспетрола”, једноставно испаре, а да власници тих пољопривредних производа остану кратких рукава. Газда Бранко Самарyић се правдао да није знао шта се дешавало у његовој фирми, јер је доста времена проводио у Америци, пребацујући сву кривицу на бившег директора Александра Шапоњића. Шапоњић је, међутим, одбацио тврдње да је радио газди иза леђа, поручујући да је Самарyић био активан учесник у свим догађајима и да је уговарао послове са купцима и добављачима, чак и када је боравио у Америци. Иако је од тада прошло више година, истина коју би требало да утврди суд још дуго ће се чекати.
Ж. Балабан