Има земље и комбината које нико неће

чекао је 21 пољопривредни комбинат из Војводине. То су, махом, комбинати из такозваног зеленог пула, који су након неуспешних приватизација доспели у окриље Агенције за приватизацију, а земљиште тих предузећа има различите облике својине – од друштвених, државних, приватних до мешовитих њива.

Процењивало се да ће велики део војвођанских пољопривредних комбината у протеклој години наћи купца, али то се ипак није догодило јер многа до дана данашњег нису приватизована и велики део их је завршио у стечају. Агенција за приватизацију поништила је јавне позиве за приватизацију „Војводине” из Старчева и „Семена Тамиш“ из Панчева, због тога што је Привредни суд у Панчеву пре истека рока за отварање понуда у њима покренуо стечај. Поништен је и позив за приватизацију „Јадрана” из Нове Гајдобре.

Комисија Агенције за приватизацију за спровођење поступка јавне продаје прогласила је неуспешном приватизацију АД „Агробачка” из Бача јер заинтересованих купаца није било. У пољопривредном предузећу „Гранчар” у Гакову, чији је један покушај приватизације пропао, влада хаотично стање и имовину развлачи ко стигне.

Већина тих пољопривредних предузећа била је, наводно, предмет предуговора с Уједињеним Арапским Емиратима, али конкретних договора није било па су дата на јавну продају. Но, пре него што се дошло до тога да буду продавана путем јавног позива, сва та предузећа била су већ приватизована и по правилу су их купила физичка лица на аукцијама. После неколико година, те приватизације су раскинуте и пољопривредни комбинати су одонда у надлежности државе као предузећа у реструктурирању. 

Оно што се у последњој деценији десило с некада познатим произвођачем хране АД „Агробачка” у Бачу једна је од прича о уништавању пољопривредних комбината у Војводини, у којој су страдали првенствено радници, али и друштвене и државне органице, као и покретна и непокретна имовина фирме, а која се може односити на све неприватизоване пољопривредне комбинате. Дошло је дотле да тај комбинат нико неће да купи иако он има шта да понуди и новом власнику донесе добит. Пре неуспеле приватизације, тај комбинат је обрађивао на хиљаде хектара земље, у његовом саставу били су рибњак од 600 хектара воденог огледала, фарма крава и товне јунади, фабрика сточне хране, млин, пекара, силоси, инкубаторска станица. На лицитацији одржаној јуна 2007. године купила га је Вишња Јерковић, ћерка „чувеног” бизнисмена Милета Јерковића, за 420 милиона динара. Обавезе није испунила и уговор о приватизацији раскинут је августа 2009. године.

Од тренутка раскида уговора с Вишњом Јерковић, радници „Агробачке” су своја права из радног односа, односно зараде, судски остварили, али су завршили на Бироу рада. Тај комбинат није успео да уђе у посед своја 292 хектара обрадивог пољопривредног земљишта јер су у поседу остали купци из уговора који је Привредни суд у Новом Саду поништио.

Иначе, по подацима Агенције за приватизацију, у Србији је нове власнике у претходној приватизацији добило 156 предузећа. Уговор о приватизацији је поништен у 41.

Љ. Малешевић

Зелени пул

Од пољопривредних комбината која су, после раскида купопродајних уговора, завршила у реструктурирању или стечају, држава је у пролеће 2011. године формирала такозвани зелени пул, у којем је 15 предузећа. Идеја је била да имају заједничку механизацију и централизовану набавку репроматеријала да би им се олакшало пословање. У „зеленом пулу” из Војводине нашли су се „Семе Тамиш“, „Долово” из Панчева, „Бачка” из Сивца, „Мала Босна” из Суботице, „Граничар” из Гакова”, „Алекса Шантић” из истоименог места, ПИК „Земун” и „7. јул” из Сирига.