Фирме у варошима на великој муци

били су најбоље уређени. Онда је дошла криза, кредити су се мање узимали и све теже враћали и кад су у питању  грађани и кад је у питању привреда. Тада су банке почеле да затварају своје јединици широм земље и многа мања места и варошице остале су без иједног банкарског шалтера, а неретко су банке одлазиле и из већих места. Дода ли се томе и податак да су у Војводини Развојна банка Војводине и Нова Агробанка биле значајно заступљене, а обе су отишле у стечај, јасно је да се мрежа банака смањила. То је велики проблем, посебно за малу привреду, јер за сваку банкарску трансакцију, па и најситнију, привредници морају да путују до места где има банкарска пословница, а неки су принуђени на то да на пут крећу и неколико пута дневно.

Банка Поштанска штедионица спремна је да у свакој општини отвори своју пословну јединицу, али је она у државном власништву па за њу важи забрана запошљавања у јавном сектору Владе Србије. Тек када се на том плану нешто промени, нове јединице Поштанске штедионице моћи ће да се отворе. Што се тиче банака основаних страним капиталом, ако буду имале интерес и процене да у неком граду или варошици могу зарадити, отвориће филијалу или експозитуру, а то би требало очекивати тек када у Србији крене знатнији привредни развој.

Управо тако размишљају и стручњаци, а руководилац Катедре за пословни менаyмент Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ др Александар Васиљевић каже да грађанима једино може помоћи Поштанска штедионица ако отвори своју пословну јединицу у мањим местима, а да ће приватне банке то учинити само ако процене да имају интерес, односно могућност зараде.

У Поштанској штедионици имају план да у свакој општини имају своју екпозитуру или филијалу.

– На тај начин желимо да изађемо у сусрет клијентима – каже помоћница директора за пословну мрежу у Поштанској штедионици Сандра Алексић. – Све зависи од запошљавања у јавном сектору, а када се то реши, прво ћемо отворити пословне јединице тамо где их сада нема. Познато је да смо преузели и раднике и филијале и експозитуре Нове Агробанке када је отишла у стечај, а тада је наша мрежа и највише проширена. Код гашења других банака нисмо имали тај интерес јер смо већ имали своје јединице у истим местима.

У Војводини има места где нема ни једног јединог банкарског шалтера, али Поштанској штедионици у Новом Саду није стигао ниједан захтев да у било којем месту у Војводини отвори своју пословну јединицу.

Подаци Народне банке Србије говоре да је ове године у марту у  банкарском сектору Србије било запослено 24.753 радника. Тада је било 1.765 пословних јединица, што је двадесетак мање него у 2014. години. Извесно је да ће, када се буде радила анализа за ову годину, те бројке биће и мање, а треба рећи да је већ сад број запослених у банкарском сектору значајно смањен у односу на време његове највеће експанзије јер је тада у њему радило 32.000 људи. Многи би се радо вратили на своја стара радна места или запослили у некој другој банци, рецимо Поштанској штедионици,  али за сада до тога нема ништа.

Недостатак банке, сигурно је, најтеже пада малим привредницима, предузетницима и свима који дневно морају да предају пазар. Њима једино остаје да новац носе у торби, а привредници који су приморани на то да то раде могли би се удружити и договорити о сарадњи с једном банком. Уколико би сви имали рачун у једној банци, могли би се договорити да им се обезбеди макар банкомат за пријем пазара јер таква могућност постоји.

У банкама кажу да при отварању експозитура у мањим местима највећи трошак одлази на обезбеђење, а да мањи проблем представљају трошкови зарада службеника и закуп пословног простора. Они указују на то да су трошкови обезбеђења прилична ставка, али да се не могу избећи.

Д. Вујошевић

Добро је имати кеша

Непостојање банака у мањим местима може бити проблем и при боравку туриста и организацији стручних скупова у Србији. Због тога би било добро да организатори путовања или стручног скупа уз позивницу укажу на то да је, пошто нема банке у месту, добро понети кеш, да би се избегле непијатне ситуације с каквима су се ових дана срели организатори и гости скупа о органској производњи у Селенчи.